и̏скрити

искрити

Стална адреса

Лема

искрити

Извор

том 2, стр. 483, редослед 13

1.
испуштати из себе искре, варничити.
2.а.
= искрити се а. бити у светлости која се прелива, трепери, светлуцати, сјати (се), блистати (се) попут искре.
— Сав је Ђеоград треперио и искрио у једноличној светлости подневног сунца. Ћос.
2.б.
Умукну растачући вино што злаћано искри пијући счнчани трак. Мих.
2.б.
одражавати каква осећања, страсти и сл., зрачити њима; избијати попут искре, треперити (о животној снази, о јаком ссећању).
сл. — слично
— Све је искрило и врело у њој.
Шимун.
Добар друг ... из кога искри жеља да ми буде сличан.
Дав.
2.в.
палити, штипати попут искре.
— Брдски ваздух ... по лицу је гребао, искрио.
Ђон.
Јежурава зора искри на кожи.
Божић

Пододреднице

~ се

= искрити (2). — У даљини се Сава ... благо искрила. Ћос. Б. Некад се4 тако бијесно искриле очи да је човјека пролазила језа. Чол. У очима се искрила њежност. Сим. Старина ... се искрио од ... весеља. Креш

= искрити (2).

Изворни текст (OCR)

и̏скрити, -ӣм несврш. 1. испуштати из себе искре, варничити. 2. = искрити се а. бити у светлости која се прелива, трепери, светлуцати, сјати (се), блистати (се) попут искре. — Сав је Ђеоград треперио и искрио у једноличној светлости подневног сунца. Ћос. Б. Умукну растачући вино што злаћано искри пијући счнчани трак. Мих. б. одражавати каква осећања, страсти и сл., зрачити њима; избијати попут искре, треперити (о животној снази, о јаком ссећању). — Све је искрило и врело у њој. Шимун. Добар друг ... из кога искри жеља да ми буде сличан. Дав. в. палити, штипати попут искре. — Брдски ваздух ... по лицу је гребао, искрио. Ђон. Јежурава зора искри на кожи. Божић.