Одредница

испа́лити

сврштом 2, стр. 489

испа́лити

испалити QA: medium

Стална адреса

Лема

испалити

Извор

том 2, стр. 489, редослед 9

  1. 1.

    избацити из ватреног оружја (палећи барутно пуњење); произвести пуцањ (ватреног оружја), пуцати, опалити: ~ гранату, ~ метак, ~ рафал

    пушку. — Пинторовић тргао кубуру и испалио три хица у зрак. Огр. У земуници су војници припремали зрна ... послуга истрчава и с највећом брзином испали, па се исто тако брзо враћа. Јак.
    Богд.
  2. 2.

    утиснути ужареним гвожђем какав знак у кожу.

    Ако је роб био лијен ... испалили су му на челу и рукама жиг. Пов. 1.
  3. 3.

    опалити, опрљити, ижећи пламеном са свих страна (нпр. чистећи, дезинфикујући што).

    Пар сумјештана ... жватало је језик у боли, вадећи испаљеним ножем сачму испод коже. Гор. фиг. Нека овај ... бол сажеже све моје у мени, нека испали огњено ја као рану и нека ме исцијели. Андр. И.
  4. 4.

    а. исушити, лишити влаге, учинити да испуца нпр. земља (од ватре, од сунчане врућине, деловања ветра и сл.).

    Око кућице видје испаљену земљу. Коз. Ј. б. фиг. оштетити, озледити илиђ уништити чим јетким, што нагриза, жежв. — Р̂ сузе, слане седмероструко, испалиле ми вид у очима.

Фразе

~ све свеће, ~ све метке учинити све што је било могуће.
Изворни текст (OCR)
испа́лити, ѝспа̄лӣм сврш. 1. избацити из ватреног оружја (палећи барутно пуњење); произвести пуцањ (ватреног оружја), пуцати, опалити: ~ гранату, ~ метак, ~ рафал,