Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

и̏спара

жтом 2, стр. 489

и̏спара

испара

Лема

испара

Извор

том 2, стр. 489, редослед 16

  1. —

    загушљив зрак, ваздух, спарина; оно што се испарује, испарење.

    archaic
    — Па каква испара! Чисто те души. Шен. Н прољеће опет плиме и осеке, па напокон испаре и грознице.
    Павл.
Изворни текст (OCR)
и̏спара ж заст. загушљив зрак, ваздух, спарина; оно што се испарује, испарење. — Па каква испара! Чисто те души. Шен. Н прољеће опет плиме и осеке, па напокон испаре и грознице. Павл.