Одредница

ѝспарити

сврштом 2, стр. 490

ѝспарити

испарити QA: medium

Лема

испарити

Извор

том 2, стр. 490, редослед 5

  1. 1.

    прел. претворити у пару, у плиновито, гасовито стање.

    прел. — прелазни глагол
    — Морало се чекати ... сунце да испари сувишну воду и влагу.
    Кнеж. Л.
  2. 2.а.

    непрел. претворити се у пару, изветрити.

    непрел. — непрелазни глагол
  3. 1.б.

    ред зору је била киша ... још нису испариле кишне капљице. Лаз. Л. фиг. постепено нестати, ишчезнути, изгубити се.

    л. — лицефиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Маштање у хипу испари.
    Јел.
    Ускоро је нестао угаљ, па онда вода. С њом је испарио и оптимизам. Пол. 1958.
  4. 1.в.

    фиг. шаљ. нестати, ишчезнути кришом, неприметно.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислушаљ. — шаљиво
    — КVхари су ... страховали кад га примете у кухињи. Знали су да ће нешто »испарити« из њихових ормана. НИ1Н 1959.
  5. 3.

    облити, опрати прокључалом водом, ошурити.

    — Заставио био велики котао с водом и њом врело испарио и изапрао расушену бурад.
    Коз. И.
    Нека изнесу корито из шупе ... требат ће га ... испарити.
    Бен.
    Онда је потребно да имају кревет гдје ће ... претрести и испарити своје идеје.
    Уј.
  6. 4.

    угрејати, згрејати уз непосредну близину ватре.

    — Скидоше ми чизме, те ти ја и Станко покрај добре ватре ... испаримо табане.
    Шант.

Пододреднице

~ се

испарити (2а); изгубити облик текућине, течности претварајући се у пару и чврсте састојке. — Изгледало је да је и сунце хтело да се скруни у прашину и море да се испари у прашину. Јанк

испарити (2а); изгубити облик текућине, течности претварајући се у пару и чврсте састојке.
Изворни текст (OCR)
ѝспарити, -ӣм сврш. 1. прел. претворити у пару, у плиновито, гасовито стање. — Морало се чекати ... сунце да испари сувишну воду и влагу. Кнеж. Л. 2. непрел. а. претворити се у пару, изветрити. — 1 ред зору је била киша ... још нису испариле кишне капљице. Лаз. Л. б. фиг. постепено нестати, ишчезнути, изгубити се. — Маштање у хипу испари. Јел. Ускоро је нестао угаљ, па онда вода. С њом је испарио и оптимизам. Пол. 1958. в. фиг. шаљ. нестати, ишчезнути кришом, неприметно. — КVхари су ... страховали кад га примете у кухињи. Знали су да ће нешто »испарити« из њихових ормана. НИ1Н 1959. 3. облити, опрати прокључалом водом, ошурити. — Заставио био велики котао с водом и њом врело испарио и изапрао расушену бурад. Коз. И. Нека изнесу корито из шупе ... требат ће га ... испарити. Бен. фиг. Онда је потребно да имају кревет гдје ће ... претрести и испарити своје идеје. Уј. 4. угрејати, згрејати уз непосредну близину ватре. — Скидоше ми чизме, те ти ја и Станко покрај добре ватре ... испаримо табане. Шант.