ѝспасти
испасти
Лема
испасти
Извор
том 2, стр. 490, редослед 11
- 1.
и -ане̄м сврш. 1. пасти из чега; престати бити усађен, углављен, смештен у нечему (из неког случајног разлога или спонтано, без вољног деловања).
— И њој испане апарат из руке.
Погрбила се, пропала У лицу ... коса... потамнела и доста испала.
- 2.а.
престати суделовати у чему, доспети ван састава чега, престати бити обухваћен чим.
— Ја сам тако испао из састава своје команде.
Све до краја такмичења није се знало ко ће испасти из лиге. Пол. 1957.
- 2.б.
фиг. престати налазити се у какву стању, у каквој ситуацији.
— Отпао од куће, испао оцу из љубави.
- 3.а.
нагло, ненадано, неочекивано се појавити, искочити, изјурити.
— На ... улазу у шуму испадоше пред нас један жандар и један сељак.
И једва што је њега нестало, испао је кроз иста врата тамничар. Цес.
- 3.б.
разr. одједном, нагло изговорити.
— А, бога ти, господине, зар те то занима да слушаш?
— испаде наједном сељак, коме толика пажња Иванова дође некако чудна.
- 4.а.
постати нешто (наизглед или стварно, као последица одређеног развоја догађаја), показати се каквим.
— Он испаде крив за све.
Испао си недруг и подлац.
Ни пред оцем не смијем такав испасти.
- 4.б.
изићи, показати се, постати, појавити се у стварности као резултат какве радње; проистећи, произићи.
— Обе фотографије су испале врло добро.
Знао сам ја да из онакове работе и не може другачије испасти.
- 4.в.
десити се, догодити се, збити се.
— не једном испадне да једна фракција има више везе са супарничком партијом него са сопственом. Ћос.
- 4.б.
Све је испало овако да не може бити боље. Сим.
Фразе
испаде му душа једва се држи, физички је врло слаб; испало да испало нар. било шта било; ~ из комбинације бити заборављен при каквом плану, каквој замисли; ~ из чијих руку престати бити у чијој контроли, власти. — Први пут после толико година ситуација би испала из његових руку. Ћос. Б.; ~ из форме а) попустити, не бити у стању потпуно располагати својим споссбностима; б) поступити на начин који није у складу с признатим правилима владања; ~ из главе (памети, сећања) бити заборављено; ~ из исте вреће, из исте утробе (из истога легла) бити истога рода, исте врсте; ~ из себе изгубити стрпљење; ~ из улоге а) изгубити се глумећи на сцени. — Глумац ... испао ... из своје улоге и не зна како да се спасе. Крл.; б) в. испасти из форме (б). — Цело друштво испаде из улоге и прсну У смех. Петр. В.; ~ из употребе престати се употребљавати, бити расходован; ~ на г лас постати гласовит, познат; као да МУ је из ока испао врло му је сличан. — Био је налик на сајџију ... ама као да му је из ока испао. Вин.; да му је из ока испао макар му био најближи, најрођенији. — Сељак ће те убити за стотину дуката, па да си му из ока испао. Ранк.; ~ за руком поћи за руком, успешно се извршити.
Изворни текст (OCR)
ѝспасти, -адне̄м и -ане̄м сврш. 1. пасти из чега; престати бити усађен, углављен, смештен у нечему (из неког случајног разлога или спонтано, без вољног деловања). — И њој испане апарат из руке. Бег. Погрбила се, пропала У лицу ... коса... потамнела и доста испала. Сек. 2. а. престати суделовати у чему, доспети ван састава чега, престати бити обухваћен чим. — Ја сам тако испао из састава своје команде. Јак. Све до краја такмичења није се знало ко ће испасти из лиге. Пол. 1957. б. фиг. престати налазити се у какву стању, у каквој ситуацији. — Отпао од куће, испао оцу из љубави. Сиј. 3. а. нагло, ненадано, неочекивано се појавити, искочити, изјурити. — На ... улазу у шуму испадоше пред нас један жандар и један сељак. Чол. И једва што је њега нестало, испао је кроз иста врата тамничар. Цес. А. б. разr. одједном, нагло изговорити. — А, бога ти, господине, зар те то занима да слушаш? — испаде наједном сељак, коме толика пажња Иванова дође некако чудна. Шуб. 4. а. постати нешто (наизглед или стварно, као последица одређеног развоја догађаја), показати се каквим. — Он испаде крив за све. Куш. Испао си недруг и подлац. Бар. Ни пред оцем не смијем такав испасти. Адум. б. изићи, показати се, постати, појавити се у стварности као резултат какве радње; проистећи, произићи. — Обе фотографије су испале врло добро. Уск. Знао сам ја да из онакове работе и не може другачије испасти. Креш. в. десити се, догодити се, збити се. — не једном испадне да једна фракција има више везе са супарничком партијом него са сопственом. Ћос. Б. Све је испало овако да не може бити боље. Сим.