ѝспе̄ти

1. а. преместити се на више место, попети се, успети се. — Испеше се на сјеник. Сим. Нареди нашем куриру ... да се испне на пирамиду. Чол. б. заузети простор на вишем, узвишенијем месту, на висини. — Хајдемо на тај брежуљак што се испео. Вел. Бишево се највише испело уз планину. Сиј. в. постати виши, досећи већу висину, уздићи се. — Најгорњи преградак тако је висок да га не могу докучити ни кад се испнем на прсте. Пав. Г. подићи се, попети се изнад хоризонта. — Сунце се већ испело. Шуб д. фиг. достићи виши ниво, постати важнији, значајнији. — агић је много учинио да се Наша наука испне на ИсокИ нИВО. Њел. Уколико се човек више испео ... утолико је безобзирнији. Маш. 2. појавити се, избити на каквој површини. — 1о лицу пјеге се испеше. Марет. Изгоретине јављају се ... као мехури који се испну. Батут. 3. заузети стојећи положај, усправити се, устати. — Не знам што ни како, тек се добар човјек испео одједноћ на ноrе. Крањч. Стј. 4. израсти (о дрвећу). — Гдје се испело нешто јасења, купиле се вране. Коз. И. 5. фиг. испрсити се, испречити се у говору. — Но вама је баш до њега стало! — дрско се испне ...осјећајући се ... послије свађе слободним. Цес. А. испетља́вати (се), -ѐтља̄ва̄м (се) несврш. према испетљати (се)