испи́тати

испитати QA: medium

Лема

испитати

Извор

том 2, стр. 495, редослед 4

1.а.
питањима навести или подстаћи на давање каквих обавештења, на откривање чега; искушати.
— Баш бих желео знати да ли је Лазар милује ...
— Казаћу Маринку да га он испита.
Вес.
1.б.
службено узети од кога податке или изјаве, подврћи саслушању, саслушати.
— Испитани су сведоци Милунови у парници], испитан Милан. Глшш.
2.а.
дознати питањима, распитати се; утврдити.
— Ишао је ... да испита у које се зграде могу да сместе рањеници. Дед.
2.б.
размотрити, разгледати, проверити; утврдити својства чега, испробати (огледом, покусом и сл.).
сл. — слично
— Сабор ... има право и дужност у потанкостима испитати сваку ставку прорачуна.
Рад. Стј.
Требало је ... тај материјал испитати.
Чол.
2.в.
ставити на кушну, пробу, испробати.
— Он бог кажњава оне који су најчвршћи у вјери да би још једном испитао њихово стрпљен
2.е.
Јевт.
3.
подврћи научном посматрању, истражити, проучити.
— Даничић је народном језику испитао законе и утврио правила.
Нед.
Захтијевао је да се на основу знања свестрано испитају појед1ни етички појмови. Ант.
4.
подврћи испиту (2), провери знања, способности за што.
— Врховни судац ... предлаже свога замјенчка који ... мора бити испитани судац.
Тен.
5.
подврћи испиту (3), прстеновати, верити.
— Поп Мика нас »по свим правилима свете православне цркве« испита.
Ћос. Б.

Пододреднице

~ се

уз. повр. сазнати што постављајући узајамна питања

Изворни текст (OCR)

испи́тати, ѝспӣта̄м сврш. 1. а. питањима навести или подстаћи на давање каквих обавештења, на откривање чега; искушати. — Баш бих желео знати да ли је Лазар милује ... — Казаћу Маринку да га он испита. Вес. б. службено узети од кога податке или изјаве, подврћи саслушању, саслушати. — Испитани су сведоци Милунови у парници], испитан Милан. Глшш. 2. а. дознати питањима, распитати се; утврдити. — Ишао је ... да испита у које се зграде могу да сместе рањеници. Дед. В. б. размотрити, разгледати, проверити; утврдити својства чега, испробати (огледом, покусом и сл.). — Сабор ... има право и дужност у потанкостима испитати сваку ставку прорачуна. Рад. Стј. Требало је ... тај материјал испитати. Чол. в. ставити на кушну, пробу, испробати. — Он бог кажњава оне који су најчвршћи у вјери да би још једном испитао њихово стрпљен е. Јевт. 3. подврћи научном посматрању, истражити, проучити. — Даничић је народном језику испитао законе и утврио правила. Нед. Захтијевао је да се на основу знања свестрано испитају појед1ни етички појмови. Ант. 1. 4. подврћи испиту (2), провери знања, способности за што. — Врховни судац ... предлаже свога замјенчка који ... мора бити испитани судац. Тен. 5. подврћи испиту (3), прстеновати, верити. — Поп Мика нас »по свим правилима свете православне цркве« испита. Ћос. Б.