ѝспити
испити QA: medium
Лема
испити
Извор
том 2, стр. 495, редослед 7
- 1.а.
(трп. прид. испѝјен -ѐна, -ѐно и и̏спӣт, -а -о) сврш. примити у себе увлачећи кроз уста, грло и једњак (што текуће), попити: ~ до дна, ~ на душак
наискап, ~ (на) екс, ~ у кап. — фиг. Свако ... испије купу оних ужитака што их буде сматрао за себе најслађим. Цар Е.
- 1.б.
примити, упити у себе, у своју свест.
Паве ухитила му главу обадвјема рукама па се у њ загледала као да би га хтјела испити. Војн.
- 2.
фиr. а. испарити, учинити да ишчезне (што текуће).
Сунце испи воду каљужа. Наз. б. постепено истрошити, поткопати, уништити. — Она нема снаге да се гура, снагу јој бол испио. Нуш. в. лишити сокова, влажних састојака, једрине. — До касне је зиме стршио ... испијен ... црни грозд. Михољ. г. лишити снаге, свежине, здравља, исцрпсти. — Гледа га равно ... у очи, мутне, испијене од болести. Мар.
- 3.
нар. испушити, попушити.
Док би лулу испио духана освојише допола мегдана. Март. Испи, први дим из чибука.
Фразе
~(своју, горку) чашу проживети тешке часове ~ коме крв измучити честим лошим поступцима; ~ коме самртну нар. проузроковати коме смрт. — Он је твоме сину »самртну« испио ... испиј и ти њему. Вес.; вране су му мозак испиле нар. глуп је, без памети.
Пододреднице
физички пропасти, исцрпсти се. — Крај тебе сам се жива испила... тебе служећи скинула се моја младост са мене. Бег
Изворни текст (OCR)
ѝспити, и̏спије̄м (трп. прид. испѝјен, -ѐна, -ѐно и и̏спӣт, -а -о) сврш. 1. а. примити у себе увлачећи кроз уста, грло и једњак (што текуће), попити: ~ до дна, ~ на душак,