испове́далац
исповедалац
Лема
исповедалац
Извор
том 2, стр. 499, редослед 10
- —
ијек. исповијѐдалац, м (ген. мн. испове́дала̄ца̄) онај који се свећеник, а пред њим клечи исповиједалац. Кос.
исповеда. — У њој исповиједаоници сједи
Изворни текст (OCR)
испове́далац, -аоца, ијек. исповијѐдалац, м (ген. мн. испове́дала̄ца̄) онај који се исповеда. — У њој исповиједаоници сједи свећеник, а пред њим клечи исповиједалац. Кос.