испо̀ведити
исповедити
Лема
исповедити
Извор
том 2, стр. 499, редослед 16
- 1.
ијек. испо̀вједити, сврш. 1. цркв. саслушати чију исповед.
— Дође исповедник из удаљеног манастира те исповеди и причести оца Саву.
- 2.
искрено изнети оно што је дотад била тајна.
— Дођох да ти исповједим да сам
— мајка.
Они су мало пре своју љубав једно другом исповедили.
Пододреднице
1. цркв. подврћи се исповеди (б). — Да ли ће ти дати без исповести да се причестиш]? Знаш код нас попа не да ником док се не исповеди. Ранк. Да сам се исповједила, сигурно би ме услишао. Ивак. 2. искрено испричати све о себи
Изворни текст (OCR)
испо̀ведити, -ӣм, ијек. испо̀вједити, сврш. 1. цркв. саслушати чију исповед. — Дође исповедник из удаљеног манастира те исповеди и причести оца Саву. Ранк. 2. искрено изнети оно што је дотад била тајна. — Дођох да ти исповједим да сам — мајка. Шен. Они су мало пре своју љубав једно другом исповедили. Јакш. Ђ.