исповѐднӣк
исповедник
Лема
исповедник
Варијанте
испо̀веднӣк
Извор
том 2, стр. 499, редослед 19
- 1.
(вок и̏споведнӣче и испо̀веднӣче), ијек. исповјѐднӣк и испо̀вједнӣк, м 1. свештеник, духовник који исповеда.
— Дође исповедник из удаљеног манастира, те исповеди оца Саву.
Навалио је исповједник силну покору на леђа староrа Крањчеца.
- 2.
онај који се исповеда или који се исповедио. Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
исповѐднӣк, -и́ка и испо̀веднӣк (вок. и̏споведнӣче и испо̀веднӣче), ијек. исповјѐднӣк и испо̀вједнӣк, м 1. свештеник, духовник који исповеда. — Дође исповедник из удаљеног манастира, те исповеди оца Саву. Ранк. Навалио је исповједник силну покору на леђа староrа Крањчеца. Крл. 2. онај који се исповеда или који се исповедио. Вук Рј.