Одредница

исповѐднӣк

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 499

исповѐднӣк

исповедник

Стална адреса

Лема

исповедник

Варијанте

испо̀веднӣк

Извор

том 2, стр. 499, редослед 19

  1. 1.

    (вок и̏споведнӣче и испо̀веднӣче), ијек. исповјѐднӣк и испо̀вједнӣк, м 1. свештеник, духовник који исповеда.

    ијек. — ијекавски
    — Дође исповедник из удаљеног манастира, те исповеди оца Саву.
    Ранк.
    Навалио је исповједник силну покору на леђа староrа Крањчеца.
    Крл.
  2. 2.

    онај који се исповеда или који се исповедио. Вук Рј.

Изворни текст (OCR)
исповѐднӣк, -и́ка и испо̀веднӣк (вок. и̏споведнӣче и испо̀веднӣче), ијек. исповјѐднӣк и испо̀вједнӣк, м 1. свештеник, духовник који исповеда. — Дође исповедник из удаљеног манастира, те исповеди оца Саву. Ранк. Навалио је исповједник силну покору на леђа староrа Крањчеца. Крл. 2. онај који се исповеда или који се исповедио. Вук Рј.