исповеђи́вати

исповеђивати

исповеђивати

том 2, стр. 499, редослед 22

в.
ијек. исповјеђи́вати, несврш. в. исповедати
dialectal
ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголпокр. — покрајинскив. — (после броја) век

~ се

в. исповедати се. — Ми смо се исповјеђивали један другоме даном и ноћом, оволико земана године. Миљ

в. исповедати се.

Изворни текст (OCR)

исповеђи́вати, -ѐђује̄м, ијек. исповјеђи́вати, несврш. покр. в. исповедати.