Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

исповр̀тети

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 500

исповр̀тети

исповртети

Стална адреса

Лема

исповртети

Извор

том 2, стр. 500, редослед 9

  1. —

    ијек. исповр̀тјети, сврш. ископати, извући; исп. исповртати

    ијек. — ијекавскиисп. — испореди
    — Шта је ово, господине Симо, у новинама? а он њима: Ништа, изволите прочитати ово! па исповрти твоје писмо. Нуш. Мадлена исповртјела однекале бритву.
    Матош.
Изворни текст (OCR)
исповр̀тети, -тӣм, ијек. исповр̀тјети, сврш. ископати, извући; исп. исповртати. — Шта је ово, господине Симо, у новинама? а он њима: Ништа, изволите прочитати ово! па исповрти твоје писмо. Нуш. Мадлена исповртјела однекале бритву. Матош.