испо̀љити
испољити
Лема
испољити
Извор
том 2, стр. 501, редослед 23
- —
показати, очитовати (какву особину, својство).
— Испољавао је шеретлуке] ... само онолико и онакве какве је сходно свом шегртском положају смео испољити.
Пододреднице
1. истакнути се између осталога. — Мутне очи дубоко му упале у главу, а крупне јабучице испод њих испољиле се, прекривене танком, болесничком румени. Ћор. 2. очитовати се, показати се (о каквој особини, својству). — осјећај стидљивости испољи се у наглој кретњи руке. Цар Е. Ту су могле да се испоље његове одлике. Десн. испома́гати (се), -о̀ма̄же̄м (се) и -о̀ма̄га̄м (се) несврш. према испомоћи (се)
Изворни текст (OCR)
испо̀љити, ѝспољӣм сврш. показати, очитовати (какву особину, својство). — Испољавао је шеретлуке] ... само онолико и онакве какве је сходно свом шегртском положају смео испољити. Срем.