Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

испреча́вати

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 510

испреча́вати

испречавати

Стална адреса

Лема

испречавати

Извор

том 2, стр. 510, редослед 8

  1. —

    = испречивати се несврш. и уч. према испречити се и испријечити се испре́чати, ѝспре̄ча̄м, ијек. испријѐчати, сврш. положити неколико ствари једну преко друге, ставити, положити попреко.

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глаголијек. — ијекавски
    — Народ много сам себи шкоди тим што села немају њива ни ливада, нити испуст ... већ испречали су ... просторе. Ђорђ. Пут од села Јаруга до њихове куће био је сав испријечан жилама дрвећа.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
испреча́вати се, -ѐча̄ва̄м се = испречивати се несврш. и уч. према испречити се и испријечити се. испре́чати, ѝспре̄ча̄м, ијек. испријѐчати, сврш. положити неколико ствари једну преко друге, ставити, положити попреко. — Народ много сам себи шкоди тим што села немају њива ни ливада, нити испуст ... већ испречали су ... просторе. Ђорђ. Пут од села Јаруга до њихове куће био је сав испријечан жилама дрвећа. Ћоп.