испречи́вати

испречивати

Стална адреса

Лема

испречивати

Извор

том 2, стр. 510, редослед 9

а.
= испречавати се. испре́чити, ѝспре̄чӣм, ијек. испријѐчити, сврш. а. прел. ставити попреко, испречати.
ијек. — ијекавскипрел. — прелазни глагол
— А што си испречио ту секиру?
Глиш.
Старци испријечили чибуке, задимили каву.
Мул.
б.
непрел. стати попреко.
непрел. — непрелазни глагол
— Ето тај чика Р̂врам сад испречио пред црквену опшгтину ... и дрекнуо је.
Сек.

Фразе

~ очи (очима) попреко погледати.

Пододреднице

~ се

1. стати попреко чега, препречити пут, затворити пролаз. — Ал се на прагу испријечи пред нама кршна Словенка конобарица. Шен. фиг. Па још и сада кад се и љубав испречи, то би било само залуд трошити речи. Змај. 2. фиг. успротивити се, опрети се. — Иако шврћа, он се толико пута испречио пред мајком. Ђур. 3. викнути осорно, издрети се, издерати се. — Не трпи никаква запиткивања, одмах се испречи: »Гледај свога посла !« Лаз. Л

стати попреко чега, препречити пут, затворити пролаз.фиг. успротивити се, опрети се.викнути осорно, издрети се, издерати се.

Изворни текст (OCR)

испречи́вати се, -ѐчује̄м се, несврш. = испречавати се. испре́чити, ѝспре̄чӣм, ијек. испријѐчити, сврш. а. прел. ставити попреко, испречати. — А што си испречио ту секиру? Глиш. Старци испријечили чибуке, задимили каву. Мул. б. непрел. стати попреко. — Ето тај чика Р̂врам сад испречио пред црквену опшгтину ... и дрекнуо је. Сек.