испри́чати
испричати
Лема
испричати
Извор
том 2, стр. 511, редослед 6
- 1.
свршити причање, исприповедати, усмено изложити, приопштити што. —То ће ми бити најмилија̑ прича што је до данас испричах. Вес. Била би грехота испричати сухо и кратко садржај Гаврана. Матош.
- 2.
оправдати, ослободити кога од какве одговорности, обавезе и сл., извинити.
— Затим је испричала оца пред гостима.
Но како се ради о журну послу, бит ћу тиме испричан. Крвш.
Пододреднице
1. изговорити се докраја. — Праве књиге су само оне у којима се један писац сам испричао, причајући о наравима својих савременика. Богдан. 2. оправдатши се, извинити се. — Испричао ам се да имам много посла. Хорв
Изворни текст (OCR)
испри́чати, ѝспрӣча̄м сврш. 1. свршити причање, исприповедати, усмено изложити, приопштити што. —То ће ми бити најмилија̑ прича што је до данас испричах. Вес. Била би грехота испричати сухо и кратко садржај Гаврана. Матош. 2. оправдати, ослободити кога од какве одговорности, обавезе и сл., извинити. — Затим је испричала оца пред гостима. Козарч. Но како се ради о журну послу, бит ћу тиме испричан. Крвш.