испу́сти
испусти QA: medium
Лема
испусти
Извор
том 2, стр. 515, редослед 24
- —
пузећи изаћи, измакнути се, испузнути.
— По ноћи му је испузла из џепа новчарка.
Домаћин куће ... је старчић којему је мужевност одавна испузла из тијела. Пол. 1959. испу̀стити, ѝспустӣм сврш1. 1. а. престапи држати у рукама.
— Испустила је клупче од материна плетива.
б. учинити да што изиђе, истече.
— »АаХ« испусти кроз зубе.
И у болном уздаху испусти зрак из плућа.
в. спустити.
— Она несвесно испусти руке и чисто обамре.
- 2.
а. дати могућност или допустити коме да оде, да се удаљи одакле, отпустити.
— сутрадан ујутро по уговору преда сељацима оног везаног човјека, а они њега испусте, те отиде кући.
б. препустити.
— Не био који сам ако испустим Јању другоме.
в. изагнати (стоку на пашу).
— Не могу да је стоку испусте.
- 3.
искључити, изоставити, уклонити (из књиге, из каква усменог или писменог састава): ~ стих.
- 4.
фиг. пропустити, пуститши да измакне, прође.
— Ако сад малакшемо, испустићемо победу.
Нећу ја за твоју љубав да испустим овако лепу прилику. И.
Фразе
~ душу умрети; ~ из памети заборавити; ~ из руку пропустити; ~ из вида, из очију не опазити, престати гледати у што; занемарити.
Пододреднице
1. престати играти, плесати у колу и не држати се више за руке, изаћи из ко̏ла. — Хоће Стојан силом да коло расквари ...Женскиње се усцикаше, па се испустише. Ад. 2. покр. запустити се (услед лености, нерада). — Како да га натерамо да ради? ... Мени се чини да се он испустио овако зато што си се ти на њега наљутила. Вес. испу́тити се, ѝспӯтӣм се свр4i. упутити се. — Када се ја гдјегод испутим ... све пребацим преко главе. Павл
Изворни текст (OCR)
испу́сти, -у́зе̄м сврш. пузећи изаћи, измакнути се, испузнути. — По ноћи му је испузла из џепа новчарка. Новак. фиг. Домаћин куће ... је старчић којему је мужевност одавна испузла из тијела. Пол. 1959. испу̀стити, ѝспустӣм сврш1. 1. а. престапи држати у рукама. — Испустила је клупче од материна плетива. Нуш. б. учинити да што изиђе, истече. — »АаХ« испусти кроз зубе. Јак. И у болном уздаху испусти зрак из плућа. Донч. в. спустити. — Она несвесно испусти руке и чисто обамре. Нуш. 2. а. дати могућност или допустити коме да оде, да се удаљи одакле, отпустити. — сутрадан ујутро по уговору преда сељацима оног везаног човјека, а они њега испусте, те отиде кући. Вук. б. препустити. — Не био који сам ако испустим Јању другоме. Срем. в. изагнати (стоку на пашу). — Не могу да је стоку испусте. Андр. И. 3. искључити, изоставити, уклонити (из књиге, из каква усменог или писменог састава): ~ стих. 4. фиг. пропустити, пуститши да измакне, прође. — Ако сад малакшемо, испустићемо победу. Нуш. Нећу ја за твоју љубав да испустим овако лепу прилику. И.