ѝставити
иставити
Лема
иставити
Извор
том 2, стр. 516, редослед 20
- 1.
поставити на видно место да се покаже.
— Хоће Славјан да свијету бијелом своје свеце на видик истави.
- 2.
извадити, извући из чега, избити.
— Како ју је лако ударио, два јој здрава зуба иставио.
Најзад опет скочи, изађе, узе секиру, истави колац, отвори врата и оде.
Али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.
- 3.а.
помаћи, одмаћи, смаћи.
— Примјећују једна друrој ... срчући врућу каву, таман истављену с усијане жеравице.
- 3.б.
ишчашити.
— Није ли му господар иставио руку или ногу?
- 4.
удаљити, одстранити од себе, напустити.
— Нађох мушко чедо у шуми истављено од некога.
Пододреднице
1. испољити се, испоставити се, показати се. — Нешто озбиљно иставило се на њима на њеним састанцима]. Леск. Ј. 2. (по)ставити се. — Човек се не мора повести за сваком заводљивом представом: његов разум се може овој иставити насупрот и не дати да се свака тежња оствари. Псих
Изворни текст (OCR)
ѝставити, -ӣм сврш. 1. поставити на видно место да се покаже. — Хоће Славјан да свијету бијелом своје свеце на видик истави. Прер. 2. извадити, извући из чега, избити. — Како ју је лако ударио, два јој здрава зуба иставио. НПХ. Најзад опет скочи, изађе, узе секиру, истави колац, отвори врата и оде. Лаз. Л. фиг. Али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој. Ранк. 3. а. помаћи, одмаћи, смаћи. — Примјећују једна друrој ... срчући врућу каву, таман истављену с усијане жеравице. Пец. б. ишчашити. — Није ли му господар иставио руку или ногу? Вел. 4. удаљити, одстранити од себе, напустити. — Нађох мушко чедо у шуми истављено од некога. Прер.