Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

и̏станча̄но̄ст

жтом 2, стр. 517

и̏станча̄но̄ст

истанчаност

Стална адреса

Лема

истанчаност

Извор

том 2, стр. 517, редослед 16

  1. —

    својство онога што је истанчано.

    — То је жена која у љубав уноси сву истанчаност неке блазиране фантазије. Дуч. Овај човјек ... је окушао сваку раскош и истанчаност.
    Бег.
Изворни текст (OCR)
и̏станча̄но̄ст, -ости ж својство онога што је истанчано. — То је жена која у љубав уноси сву истанчаност неке блазиране фантазије. Дуч. Овај човјек ... је окушао сваку раскош и истанчаност. Бег.