иста̀нчати
истанчати
Лема
истанчати
Извор
том 2, стр. 517, редослед 17
- 1.а.
истањити, учинити тањим.
— Истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор.
- 1.б.
учинити финијим, префињенијим.
— Додуше, овај савршено одгојени младић истанчао је своје пориве.
- 2.
много измршавити, постати мршав.
- 3.
бити при крају са залихама, са резервом.
Пододреднице
а. постати тањи. — =ос танахан, шиљаст, носнице истанчане дижу се похлепно и напорно као шкрге у рибе. Леск. Ј. б. постати осетљивији, финији. — Слух се изоштрио, истанчао и дах зауставио. Ђур. Модерни се интелект истанчао, постао осјетљив. Шим. С
Изворни текст (OCR)
иста̀нчати, -а̄м сврш. 1. а. истањити, учинити тањим. — Истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. Ћип. б. учинити финијим, префињенијим. — Додуше, овај савршено одгојени младић истанчао је своје пориве. Бег. 2. много измршавити, постати мршав. 3. бити при крају са залихама, са резервом.