и̏стина
истина
Лема
истина
Извор
том 2, стр. 520, редослед 8
- 1.
оно што одговара стварности, што је у складу са збиљом, стварно стање ствари; тврђење, саопштење у којем се неки догађај или нека ствар износе онакви какви су; супр. лаж.
— Ал је истина напокон проила пут.
Клеветнички изврћу истину.
- 2.
морални идеал, правда, правичност: веровати у истину.
- 3.
поуздано знање које правилно одражсава стварност у свести и сазнању човека: објективна ~.
philosophy
Фразе
куповати под готову истину нешто лажно примати као истинито; околиш1ати око истине не хтети фећи како је било; отићи, поћи богу на истину умрети; погледати истини у очи трезно оценити ситуацију, помирити се с правим стањем ствари; у хатар истине, за вољу истине уобичајена формула да се нагласи истинитост онога што се тврди; што је истина, истина тако је, стварно је тако. и̏стина, и̏стинабог и истина̀бо̄г речца у ствари, у самој ствари, доиста, заиста. — Он, истина, виче и на осталу чељад по кући, али се ни на кога не осеца онако као на њу кћер]. Глиш. Он, истина, није знао да су побуне већ плануле. Тур. Жене се, истинабог, поквариле, али ни мужеви по касарнама и шпиталима нису бољи. Крл. Истинабог, у тебе је рука сигурнија.
Изворни текст (OCR)
и̏стина ж 1. оно што одговара стварности, што је у складу са збиљом, стварно стање ствари; тврђење, саопштење у којем се неки догађај или нека ствар износе онакви какви су; супр. лаж. — Ал је истина напокон проила пут. Марј. М. Клеветнички изврћу истину. Пиј. 2. морални идеал, правда, правичност: веровати у истину. 3. фил. поуздано знање које правилно одражсава стварност у свести и сазнању човека: објективна ~.