Одредница

и̏стинит

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 520

и̏стинит

истинит

Лема

истинит

Извор

том 2, стр. 520, редослед 10

  1. 1.

    који одговара истини, који садржава у себи истину.

    — Ваша би претпоставка врло ласкава била по мене, само кад би била истинита.
    Трифк.
    А ја?
    — упита млада жена искрено заинтересована ... да чује истиниту и лепу реч.
    Јанк.
  2. 2.

    истински, који није други, прави.

    — И једна је и друга страна превиђала истинито добро отаџбине.
    Нов.
    Ја их тако видим ... истините неимаре града.
    Уј.
  3. 3.

    који говори истину, истинољубив.

    — А причао ми је истинит човјек да се код вас и плата добија према неваљалству.
    Лал.
Изворни текст (OCR)
и̏стинит, -а, -о 1. који одговара истини, који садржава у себи истину. — Ваша би претпоставка врло ласкава била по мене, само кад би била истинита. Трифк. А ја? — упита млада жена искрено заинтересована ... да чује истиниту и лепу реч. Јанк. 2. истински, који није други, прави. — И једна је и друга страна превиђала истинито добро отаџбине. Нов. Ја их тако видим ... истините неимаре града. Уј. 3. који говори истину, истинољубив. — А причао ми је истинит човјек да се код вас и плата добија према неваљалству. Лал.