Одредница

исто̀чити

сврштом 2, стр. 525

исто̀чити

источити QA: medium

Лема

источити

Извор

том 2, стр. 525, редослед 30

  1. 1.а.

    учинити да што докраја истече.

    — Увијек частио ... увијек точио, а никад источио.
    Вук
  2. 1.б.

    излити, пролити (о сузама).

    — Колико је суза већ источила, колико ноћи пробдјела мислећи на њеrа. Мишк. фиr. Исцедио сам зенице плачући, источио сам душу јадајући над људским боловима.
    Нуш.
  3. 2.

    продати пиће точећи га (у радњи). Бак. Реч.

  4. 3.

    изоштрити нож, секиру или што слично на тоцилу. Бак. Реч.

  5. 4.

    израдити што на токарској клупи, тезги, углачати.

    — Ћела беше округла, чиста и тако се лаштила као да је источена од слонове кости. Глиш.5. истрести из каква суда што зрнасто или сипко.
    — Кад тамо има шта видјети. Нетко му источио кош жита.
    Мул.
    Кад се курузно зрње источи из коша ... сељак и курир покупише брашно у торбе.
    Бан.
  6. 6.

    фиг. ослабити, учинити мршавим.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Источила ra болест.
    Креш.
  7. 7.

    избушити гризењем.

    — Ушао ... у собицу ... осврнуо се ... на црвима источену клупчицу.
    Коз. И.
    Кад се и они гаврани тамо на поље свале, тад зашушкају као црви на источеној лешини.
    Војн.

Пододреднице

~ се

точећи се исцурити. — Учини јој се да то више и није она, већ неживи људски створ коме се сва крв источила кроз невидљиве ране. Бар. фиr. Источио се из њега гнев, испарила мржња. Рад. Д

точећи се исцурити.
Изворни текст (OCR)
исто̀чити, ѝсточӣм сврш. 1. а. учинити да што докраја истече. — Увијек частио ... увијек точио, а никад источио. Вук. б. излити, пролити (о сузама). — Колико је суза већ источила, колико ноћи пробдјела мислећи на њеrа. Мишк. фиr. Исцедио сам зенице плачући, источио сам душу јадајући над људским боловима. Нуш. 2. продати пиће точећи га (у радњи). Бак. Реч. 3. изоштрити нож, секиру или што слично на тоцилу. Бак. Реч. 4. израдити што на токарској клупи, тезги, углачати. — Ћела беше округла, чиста и тако се лаштила као да је источена од слонове кости. Глиш.5. истрести из каква суда што зрнасто или сипко. — Кад тамо има шта видјети. Нетко му источио кош жита. Мул. Кад се курузно зрње источи из коша ... сељак и курир покупише брашно у торбе. Бан. 6. фиг. ослабити, учинити мршавим. — Источила ra болест. Креш. 7. избушити гризењем. — Ушао ... у собицу ... осврнуо се ... на црвима источену клупчицу. Коз. И. Кад се и они гаврани  тамо на поље свале, тад зашушкају као црви на источеној лешини. Војн.