ѝстргнути
истргнути
Лема
истргнути
Извор
том 2, стр. 528, редослед 5
- 2.
(аор. 2. и
- 3.
и̏стргнӯ, ѝстрже и и̏стрже) сврш.
- 1.
наглим покретом извући што из чега, силом ишчупати.
— Она у тренутку истрже Микин нож иза приnашаја.
Било ми је пусто и досадно, и као да ми је нетко све мисли истргнуо.
- 2.
фиг. добити што од кога, дочепати се чега силом, изнудити.
— Није хтјела да тјера мак на конац ... знајући да има времена да је шчепа, да јој истргне ону тајну из срца.
Фразе
~(кога, што) из срца заборавити (на кога, на што); ~ с кореном потпуно, сасвим, радикално уклонити.
Пододреднице
1. ослободити се силом, отети се, ишчупати се из чега, од кога. — Рада рашири руке да је загрли, али се девојче изви и истрже. Ад. Једва се истргнем из његова заrрљаја. Хорв. фиг. Није било никако могуће да се истргнем из те невоље. Ђал. 2. нагло се појавити, избити; нехотично се испољити (о задржаваним чувствима, речима и сл.); отети се (коме). — У исти час истрже му се дубок уздах. Мул
Изворни текст (OCR)
ѝстргнути, -не̄м (аор. 2. и 3 л. и̏стргнӯ, ѝстрже и и̏стрже) сврш. 1. наглим покретом извући што из чега, силом ишчупати. — Она у тренутку истрже Микин нож иза приnашаја. Коч. фиг. Било ми је пусто и досадно, и као да ми је нетко све мисли истргнуо. Ков. А. 2. фиг. добити што од кога, дочепати се чега силом, изнудити. — Није хтјела да тјера мак на конац ... знајући да има времена да је шчепа, да јој истргне ону тајну из срца. Кум.