Одредница

истре́скати

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 529

истре́скати

истрескати QA: medium

Стална адреса

Лема

истрескати

Извор

том 2, стр. 529, редослед 5

  1. ијек. истријѐскати, сврш. изломити у треске.

    ијек. — ијекавски
    — Зар он да ми нешто пребацује. Њему ћу ја вретено преко носа истријескати. Вуков. истре́сти и ѝстре̄сти, истре́се̄м сврш. 1. а: тресући избацити, просути што докраја.
    — Ма имам и ја кесицу, али што метнем, опет истресем.
    Сек.
    Испао је ... на улицу као да га је тко истресао из тамне вреће.
    Перк.
    б. тресући очистити од прашине: ~ ћилим.
  2. 2.

    фиг. а. испити надушак.

    — Пошто истресе полић, као да му очи мало оживеше.
    Лаз. Л.
    Прво у крчму сврати и попи по једну с ногу. А затим истресе многе.
    Ил.
    б. нагло, брзо изговорити све што се има рећи.
    — Таки си, веле, и таки био, и истресу му све што некад нису смели рећи.
    Чол.
    Ту ... бијаше му прва »штација« да истресе и претресе новости које је похватао.
    Кол.

Фразе

~ душу измучити се од трешње, дрмања (возећи се по рђаву путу); ~ Џеп (чији) измамити коме сав новац.

Пододреднице

~ се

1. фиг. испразнити се, излити своје срце, олакшати срцу, изјадати се. Р-К Реч. 2. (на кога) изгрдити, испсовати (кога). истре́штити?, -ӣм сврш. избуљити, избелити очи, погледати одвећ раширених очију. — Истреште очи на мене као да ће ме прождријети. Љуб. Тако ће негде да истреште очи. ом. истре́штити?, ѝстре̄штӣм, ијек. истрИјѐштити, сврш. притискујући исцедити. — Ако налијемо истрештену, исцеђену комину још једанпут раствором од шећера па ... пустимо да преври, онда добијемо друrенац или комињак. Батут

фиг. испразнити се, излити своје срце, олакшати срцу, изјадати се. Р-К Реч.(на кога) изгрдити, испсовати (кога). истре́штити?, -ӣм сврш. избуљити, избелити очи, погледати одвећ раширених очију.
Изворни текст (OCR)
истре́скати, ѝстре̄ска̄м, ијек. истријѐскати, сврш. изломити у треске. — Зар он да ми нешто пребацује. Њему ћу ја вретено преко носа истријескати. Вуков. истре́сти и ѝстре̄сти, истре́се̄м сврш. 1. а: тресући избацити, просути што докраја. — Ма имам и ја кесицу, али што метнем, опет истресем. Сек. Испао је ... на улицу као да га је тко истресао из тамне вреће. Перк. б. тресући очистити од прашине: ~ ћилим. 2. фиг. а. испити надушак. — Пошто истресе полић, као да му очи мало оживеше. Лаз. Л. Прво у крчму сврати и попи по једну с ногу. А затим истресе многе. Ил. б. нагло, брзо изговорити све што се има рећи. — Таки си, веле, и таки био, и истресу му све што некад нису смели рећи. Чол. Ту ... бијаше му прва »штација« да истресе и претресе новости које је похватао. Кол.