истру́ћати
иструћати
Лема
иструћати
Етимологија
German
Извор
том 2, стр. 530, редослед 24
- —
изрећи, бубнути.
— Имао је неки ... богодани дар да иструћа какву глупост, којом га ни најдуховитији човек не би могао оклеветати. Срем. Али сам опет и ја њој иструћао једну бесмислицу.
Изворни текст (OCR)
истру́ћати, ѝстрӯћа̄м сврш. нем. изрећи, бубнути. — Имао је неки ... богодани дар да иструћа какву глупост, којом га ни најдуховитији човек не би могао оклеветати. Срем. Али сам опет и ја њој иструћао једну бесмислицу. Ком.