истр̀чати

истрчати

Лема

истрчати

Извор

том 2, стр. 531, редослед 7

1.
изићи трчећи, трчећи појавити се где.
— Чобани су истрчали пред нас.
Чол.
2.
фиг. пре других или неумесно уплести се (нпр. у разговор), умешати се у што унапред.
фиг. — фигуративно, у преносном смислунпр. — на пример
— Одговарам му да је то лаж и клевета, и за то ћу га тужити суду ... Зар истина? истрча неко с питањем.
Ранк.
3.
истркати (2).
— Тражио је ... да му паша дозволи да потрчи коња, а пошто га истрчи, вратише се.
Сиј.

Пододреднице

~ се

1. фиг. истрчати (2). — Било му је глупо што се тако истрчао са смијеХом. Шег. 2. натрчати се у довољној мери. — Истрчало се дијете, па се уморило. Шуб

фиг. истрчати (2).натрчати се у довољној мери.

Изворни текст (OCR)

истр̀чати, -чӣм сврш. 1. изићи трчећи, трчећи појавити се где. — Чобани су истрчали пред нас. Чол. 2. фиг. пре других или неумесно уплести се (нпр. у разговор), умешати се у што унапред. — Одговарам му да је то лаж и клевета, и за то ћу га тужити суду ... Зар истина? истрча неко с питањем. Ранк. 3. истркати (2). — Тражио је ... да му паша дозволи да потрчи коња, а пошто га истрчи, вратише се. Сиј.