исхраки́ва̄ње

исхракивање

исхракивање

том 2, стр. 535, редослед 1

—
гл. им. од исхракивати (се) несврш. и уч. према исхракати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
(се). исхраки́вати (се), -а̀кује̄м (се) и -а̀кӣва̄м

Изворни текст (OCR)

исхраки́ва̄ње с гл. им. од исхракивати (се). исхраки́вати (се), -а̀кује̄м (се) и -а̀кӣва̄м (се) несврш. и уч. према исхракати (се).