ѝсцедак
исцедак
Лема
исцедак
Извор
том 2, стр. 535, редослед 16
- 1.а.
ијек. ѝсцједак, м и ѝсцедина, ијек. ѝсцједина, ж оно што се исцедило из чега, и,еђени сок, екстракт. Деан. Рј. исце́дити, ѝсце̄дӣм, ијек. исцијѐдити, сврш. а. цедећи, стишћући извући (текуће састојке), истиснути, изажети.
— Да га на мртву воштину цедиш, не би капатке масти исцедио.
Нашао је исцеђену ... половину лимуна.
Све је ту зато да ти испразни кесу, да ти исциједи злехуду надницу.
- 1.б.
испустити, одати из себе (текућину, течност), пролити.
— Колико ли пред њом исциједих суза рад љубави наше!
Оно море суза ... исциједише ове очи.
- 1.в.
с муком, напором извући, постићи (какав резултат, признање и сл.).
— За два-три мјесеца исциједит ћу то из њеrа, не била која сам.
Ако што има, исцедићу, па макар морали и ја и он земљу да гриземо.
- 2.
(обично трп. прид.) фиг. исцрпсти, истрошити, ослабити, измршавити (од болести, напорног рада, глади, старости и сл.).
— У ... убогом кућерку превила се суха, исцеђена муком и неимаштином стара домаћица.
А њих двојица сједе у том сивом свитању ... исцијеђени и уморни од разговора.
- 3.
испити посве, до последње капи, искапити.
colloquial— Чутуру на одушке исциједи.
Кад је сву боцу исцедио, тада је бесно удари о сто. БК 190б. фиr. рећи полако, нерадо, преко воље, процедити.
— Марта, дохвати ми!
— исциједи он кроз бркове.
Јесте ли пресудом задовољни?
— исцеди председник гледајући на Османа. Бож.
Пододреднице
1. постепено посве истећи, искапати. -— Сокови животни кано да су се исциједили. Марј. М. 2. изгубити сву текућину, течност. — Целу боговетну ноћ то чила јадница крв ... па се исцедила до сржи. Рад. Д
Изворни текст (OCR)
ѝсцедак, -етка, ијек. ѝсцједак, м и ѝсцедина, ијек. ѝсцједина, ж оно што се исцедило из чега, и,еђени сок, екстракт. Деан. Рј. исце́дити, ѝсце̄дӣм, ијек. исцијѐдити, сврш. 1. а. цедећи, стишћући извући (текуће састојке), истиснути, изажети. — Да га на мртву воштину цедиш, не би капатке масти исцедио. Вес. Нашао је исцеђену ... половину лимуна. Макс. фиг. Све је ту зато да ти испразни кесу, да ти исциједи злехуду надницу. Сим. б. испустити, одати из себе (текућину, течност), пролити. — Колико ли пред њом исциједих суза рад љубави наше! Шен. Оно море суза ... исциједише ове очи. Војн. в. с муком, напором извући, постићи (какав резултат, признање и сл.). — За два-три мјесеца исциједит ћу то из њеrа, не била која сам. Сим. Ако што има, исцедићу, па макар морали и ја и он земљу да гриземо. Чипл. 2. (обично трп. прид.) фиг. исцрпсти, истрошити, ослабити, измршавити (од болести, напорног рада, глади, старости и сл.). — У ... убогом кућерку превила се суха, исцеђена муком и неимаштином стара домаћица. Ранк. А њих двојица сједе у том сивом свитању ... исцијеђени и уморни од разговора. Донч. 3. разг. испити посве, до последње капи, искапити. — Чутуру на одушке исциједи. Марк. Ф. Кад је сву боцу исцедио, тада је бесно удари о сто. БК 190б. фиr. рећи полако, нерадо, преко воље, процедити. — Марта, дохвати ми! — исциједи он кроз бркове. Пав. Јесте ли пресудом задовољни? — исцеди председник гледајући на Османа. Бож.