исцу́рити

исцурити

Лема

исцурити

Извор

том 2, стр. 537, редослед 22

а.
излити се кап по кап или у млазу, цурећи истећи.
— Пограби двојицу ... и о земљу удари њима ... те мозак исцури.
М-И
Један су казан пробушили, па је сва чорба исцурила. Дед.
в.
В.
в. — (после броја) век
б.
фиг. изгубити се, нестати, ишчезнути с какве површине.
фиг. — фигуративно, у преносном смислус — средњи род
— Марко, ђаво један, стао до Луце ... па је Маријану ... ради тога исцурило нагло руменило с образа.
Мих.

Изворни текст (OCR)

исцу́рити, -ӣм сврш. а. излити се кап. по кап или у млазу, цурећи истећи. — Пограби двојицу ... и о земљу удари њима ... те мозак исцури. М-И. Један су казан пробушили, па је сва чорба исцурила. Дед. В. б. фиг. изгубити се, нестати, ишчезнути с какве површине. — Марко, ђаво један, стао до Луце ... па је Маријану ... ради тога исцурило нагло руменило с образа. Мих.