Одредница

ѝштетити

сврштом 2, стр. 542

ѝштетити

иштетити

Стална адреса

Лема

иштетити

Извор

том 2, стр. 542, редослед 7

  1. 1.

    причинити штету, квар на чему, довести што у неисправно стање.

    — Величанствена црквена лађа ... са својим крутим стубовима које су векови у подножју иштетили.
    Дов.
    Дуварови иштећени вјетром ... само што пиште и стењу.
    Куш.
  2. 2.а.

    учинити рђавим, срамотним, осрамотити; покварити, повредити.

    — Ти си бабу образ иштетила, ашикујућ с Облачића Радом.
    НП Вук
    Па јесте, могли би
    — каже онај други, више да му не иштети вољу него што би и сам тако нешто мислио.
    Лал.
  3. 2.б.

    морално покварити.

    — Иштетила га туђа земља.
    Ж 1955
  4. 3.

    претрпети квар, штету, изгубити вредност.

    — ТУ Тадија љуто иштетио, испред брата ријеч уграбио.
    НП Вук
  5. 4.

    изранити.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Нити се на њ не маши
    — осим крвнога му брата, али га по срећи не иштети.
    Љуб.
    Овога брата нашега Стијепа Хркова ... грдно су пушке иштетиле.
    Мат.

Пододреднице

~ се

1. оштетити се, постати слабији, гори, попустити, ослабити. — Очи су им се иштетиле, па не знаш куд гледају и виде ли ишта. Лал. Без ... пијавица не би на своје ноге могао ни стати јер се крв у њима брзо штетила, а иштетила би се сасвим кад их овако не би лијечио. Сиј. 2. стећи рђаве склоности, искварити се (морално). — Гледај, крмско село!... Лијепо на око, а иштетило се, не ваљају у њему жене ни оволико. Сиј. 3. добити килу, окилавити. Р-К Реч

оштетити се, постати слабији, гори, попустити, ослабити.стећи рђаве склоности, искварити се (морално).добити килу, окилавити. Р-К Реч
Изворни текст (OCR)
ѝштетити, -ӣм сврш. 1. причинити штету, квар на чему, довести што у неисправно стање. — Величанствена црквена лађа ... са својим крутим стубовима које су векови у подножју иштетили. Дов. Дуварови иштећени вјетром ... само што пиште и стењу. Куш. 2. а. учинити рђавим, срамотним, осрамотити; покварити, повредити. — Ти си бабу образ иштетила, ашикујућ с Облачића Радом. НП Вук. Па јесте, могли би — каже онај други, више да му не иштети вољу него што би и сам тако нешто мислио. Лал. б. морално покварити. — Иштетила га туђа земља. Ж 1955. 3. претрпети квар, штету, изгубити вредност. — ТУ Тадија љуто иштетио, испред брата ријеч уграбио. НП Вук. 4. покр. изранити. — Нити се на њ не маши — осим крвнога му брата, али га по срећи не иштети. Љуб. Овога брата нашега Стијепа Хркова ... грдно су пушке иштетиле. Мат.