Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

и̏јӯк

мтом 2, стр. 439

и̏јӯк

ијук

Стална адреса

Лема

ијук

Извор

том 2, стр. 439, редослед 24

  1. а.

    глас који се чује кад ко ијујукне, поцикивање, врискање.

    — Виногради се озивљу од пјесме и ијука.
    Нех.
  2. б.

    фијук.

    dialectal
    — Чује се ијук вјетра. Војн. нју́кати, ѝјӯче̄м несврш. = ијујукати.
    — Нетко ијучући, нетко пјевајући, а нетко и плачући извезу се трком из Хорватова двора.
    Донч.
    НК. скраћ. икавски.
Изворни текст (OCR)
и̏јӯк м а. глас који се чује кад ко ијујукне, поцикивање, врискање. — Виногради се ... озивљу од пјесме и ијука. Нех. б. покр. фијук. — Чује се ијук вјетра. Војн. нју́кати, ѝјӯче̄м несврш. = ијујукати. — Нетко ијучући, нетко пјевајући, а нетко и плачући извезу се трком из Хорватова двора. Донч. НК. скраћ. икавски.