Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

и̑ње

стом 2, стр. 466

и̑ње

иње

Стална адреса

Лема

иње

Извор

том 2, стр. 466, редослед 22

  1. а.

    смрзнуте водене честице које се нахватају по предметима, смрзла магла.

    — Једва се назире пун иња велики храст у дворишту.
    Дом.
    Иње му се хватало рутавих прса.
    Гор.
  2. б.

    фиг. седа коса.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Зар никад више нећемо срести тога милоГ ЧОвека са лицем пуним свежине и косом пуном иња?
    БК 1906
Изворни текст (OCR)
и̑ње с а. смрзнуте водене честице које се нахватају по предметима, смрзла магла. — Једва се назире пун иња велики храст у дворишту. Дом. Иње му се хватало рутавих прса. Гор. б. фиг. седа коса. — Зар никад више нећемо срести тога милоГ ЧОвека са лицем пуним свежине и косом пуном иња? БК 1906.