ѝћи

— Није се касало, већ смо данима ишли ходом.

О штапу је ишао ... отрцан као просјак.

влаком, возом, ~ паробродом, ~ авионом.

Иди сада с милим богом и жури се да утечеш из ове шуме! Брл. Што ме не пустите да идем. У свет да идем. Станк. б. упућивати се куда, с каквом намером, циљем. — Сад се тек сетих да је требало ићи у школу. Лаз. Л. Ишао си у шумску штету када те празан желудац натјерао. Гор.

Цестом ... иду сељачка кола. Шен. Возови су ишли у великом одстојању један од другоrа. Јак. б. радити (о механизму), функционисати: иде сат, иде мотор. в. тећи. — На дну увале ... иде један танак поточић. Дуч. По испупченим црним жилама ишла је крв лагано. Моск. Р̏. ширити се, распростирати се. — Иђаше лозинка шаптом од уста до уста. Том. Начела уставне слободе и републике иду као колера. Нен. Љ. д. лити, левати (о киши), падати. — Напољу киша иде као никад. Вукић.

Свему иде крај. Јакш. Ђ. Снијег се топи, иде прољеће. ВУС 1960. б. пролазити, мењати се. — Вријеме иде, иде и свијет. Шен.

Између реченијех двију кућица иде мала уличица. Војн. Одмах иза моста иде жељезничка пруrа. Чол.

Какав изгледа ефенди-Мита, како је обучен ... с ким иде, било му је гласнику забрањено да се распитује. Станк.

Нисмо могли право разабрати, иде ли овај аплауз маџарске композиторе или мађарски народ. Андр. Н. Зна поп Вране да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам домовине. Ћип.

На тежак злочин иде тежак закоп. Сиј. б. (на што, за чим) настојати око чега, желети. — Ти си ми душманин; ти идеш на то да ме сатреш. Вес. Људи иду одзаманде за тим да живе у добру]. Коз. И. в. (кога, кому) припадати, доликовати. — Разуман је и чисто прозире што је чије и коме што иде. Њег. Добар је бог! Дат ће он теби што те иде! Крл. Г. (у што) убрајати се, припадати. —Гај човек иде у коло људи који љубавне односе ... сматрају као просту разоноду. Цар М. Дан тај иде у ред оних дана у којима је Швејк проживио највише задовољства. Јонке.

Сав овај призор иде великом брзином. Војн. Разговор између Србе и Настаса ишао је с почетка збрда-здола док не изађоше на тему. Сек. б. напредовати. — Опорављање је ишло споро. Тек кад је пролеће грануло, и Тома се придиже. Вес. Посао ... је ишао да боље не може. Куш.

А они негдје попусти, негдје се одупри ... и тако то иде и дан-данас. Мул. Очајан и немоћан ... он остави све да иде како иде.

у корак с модом придржавати се моде; ~ с духом времена бити савремених погледа на живот; ~ (с ким) у корак не заостајати ни у чему; ~ својим путем гледати свој посао; ~ трбухом за крухом тражити посла, зараде; ~ р аскорак с ким разилазити се у схватању и поступцима; ~ у сласт, у тек пријати (о јелу); ~ за руком успевати; ~ за својим очима,~ за својом главом бити самосталан у својим одлукама; за својим послом радити свој посао, не гледати на оно што се другога тиче; ид е добро (коме) живи у повољним приликама, успева у животу; иде глас (и на) о коме, о чему говори се, прича се; иде карта (коме) прати га срећа у картању; иде (коме) педесета, шездесета итд. приближава се педесетој, шездесетој години; иде сан на очи (коме) поспан је; иде у корис т, у прилог, у рачун (коме) у складу је с интересом (чијим); иде све као по лоју (као подмазано) све се врши глатко, без потешкоћа; иде све до ђавола, без траrа пропада све; иде у реду а) све је добро; б) слажем се; иди без трага! в. иди ми с очију; иди ми, дођи ми а) без правога реда, неорганизовано, безглаво. — Дозволио си да се у кући живи безглаво, подмазано, некако циле-миле, иди ми, дођи ми. Вучо; б) бог те пита што, много штошта. — А све ти је о сељаку: и кулук, и војска, и трошарина и иди ми, дођи ми. Рад. Д.; иди ми с очиј у ! склони се да те не видим; не и де ми то из главе непрестано о томе мислим; не иде му у рачун није му од користи, немам од тога никакве користи; не ид е ми у глав у не могу да схватим; та, иди (идите) а) није тако; б) није могуће да је тако; што не нде, не иде то се не слаже с уобичајеним редом, понашањем, што се не сме, не сме се.