Одредница

ѝћи

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 538

ѝћи

ићи QA: medium

Лема

ићи

Варијанте

и́ћи

Извор

том 2, стр. 538, редослед 15

  1. 1.а.

    и и̏де̄м (импф. и̏ђа̄2 р. прид. и̏шао, ѝшао, ѝшла, ѝшло) несврш. а. кретати се, помицати се с једног места на друго правећи кораке, ходати.

    импф. — имперфектр. прид. — радни глаголски придевприд. — придевнесврш. — несвршени глаголс — средњи род
    — Није се касало, већ смо данима ишли ходом.
    Јак.
    О штапу је ишао ... отрцан као просјак.
    Бег.
  2. 1.б.

    кретати се у одређеном правцу неким возилом, саобраћајним средством, путовати:

    влаком, возом, ~ паробродом, ~ авионом.
    Ћос. Б.
  3. 2.

    а. одмицати се, удаљавати се, одлазити.

    Иди сада с милим богом и жури се да утечеш из ове шуме! Брл. Што ме не пустите да идем. У свет да идем. Станк. б. упућивати се куда, с каквом намером, циљем. — Сад се тек сетих да је требало ићи у школу. Лаз. Л. Ишао си у шумску штету када те празан желудац натјерао. Гор.
  4. 3.

    а. налазити се у стању кретања деловањем какве силе (о превозним средствима).

    Цестом ... иду сељачка кола. Шен. Возови су ишли у великом одстојању један од другоrа. Јак. б. радити (о механизму), функционисати: иде сат, иде мотор. в. тећи. — На дну увале ... иде један танак поточић. Дуч. По испупченим црним жилама ишла је крв лагано. Моск. Р̏. ширити се, распростирати се. — Иђаше лозинка шаптом од уста до уста. Том. Начела уставне слободе и републике иду као колера. Нен. Љ. д. лити, левати (о киши), падати. — Напољу киша иде као никад. Вукић.
  5. 4.

    а. долазити, наступати, примицати се, приближавати се.

    Свему иде крај. Јакш. Ђ. Снијег се топи, иде прољеће. ВУС 1960. б. пролазити, мењати се. — Вријеме иде, иде и свијет. Шен.
  6. 5.

    протезати се, пружати се.

    Између реченијех двију кућица иде мала уличица. Војн. Одмах иза моста иде жељезничка пруrа. Чол.
  7. 6.

    (с ким) дружити се.

    Какав изгледа ефенди-Мита, како је обучен ... с ким иде, било му је гласнику забрањено да се распитује. Станк.
  8. 7.

    (коме, кога) бити намењен коме, тицати се кога.

    Нисмо могли право разабрати, иде ли овај аплауз маџарске композиторе или мађарски народ. Андр. Н. Зна поп Вране да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам домовине. Ћип.
  9. 8.

    а. (на што) односити се на што, одговарати чему.

    На тежак злочин иде тежак закоп. Сиј. б. (на што, за чим) настојати око чега, желети. — Ти си ми душманин; ти идеш на то да ме сатреш. Вес. Људи иду одзаманде за тим да живе у добру]. Коз. И. в. (кога, кому) припадати, доликовати. — Разуман је и чисто прозире што је чије и коме што иде. Њег. Добар је бог! Дат ће он теби што те иде! Крл. Г. (у што) убрајати се, припадати. —Гај човек иде у коло људи који љубавне односе ... сматрају као просту разоноду. Цар М. Дан тај иде у ред оних дана у којима је Швејк проживио највише задовољства. Јонке.
  10. 9.

    а. развијати се, тећи; водити се (о разговору).

    Сав овај призор иде великом брзином. Војн. Разговор између Србе и Настаса ишао је с почетка збрда-здола док не изађоше на тему. Сек. б. напредовати. — Опорављање је ишло споро. Тек кад је пролеће грануло, и Тома се придиже. Вес. Посао ... је ишао да боље не може. Куш.
  11. 10.

    (за ким, чим) поводити се, угледати се. —— Тешко томе ко за туђом памети иде. Јаг. Дучић ... иде за симболистима. Скерл.

  12. 11.

    бивати, догађати се, дешавати се.

    А они негдје попусти, негдје се одупри ... и тако то иде и дан-данас. Мул. Очајан и немоћан ... он остави све да иде како иде.
    у корак с модом придржавати се моде; ~ с духом времена бити савремених погледа на живот; ~ (с ким) у корак не заостајати ни у чему; ~ својим путем гледати свој посао; ~ трбухом за крухом тражити посла, зараде; ~ р аскорак с ким разилазити се у схватању и поступцима; ~ у сласт, у тек пријати (о јелу); ~ за руком успевати; ~ за својим очима,~ за својом главом бити самосталан у својим одлукама; за својим послом радити свој посао, не гледати на оно што се другога тиче; ид е добро (коме) живи у повољним приликама, успева у животу; иде глас (и на) о коме, о чему говори се, прича се; иде карта (коме) прати га срећа у картању; иде (коме) педесета, шездесета итд. приближава се педесетој, шездесетој години; иде сан на очи (коме) поспан је; иде у корис т, у прилог, у рачун (коме) у складу је с интересом (чијим); иде све као по лоју (као подмазано) све се врши глатко, без потешкоћа; иде све до ђавола, без траrа пропада све; иде у реду а) све је добро; б) слажем се; иди без трага! в. иди ми с очију; иди ми, дођи ми а) без правога реда, неорганизовано, безглаво. — Дозволио си да се у кући живи безглаво, подмазано, некако циле-миле, иди ми, дођи ми. Вучо; б) бог те пита што, много штошта. — А све ти је о сељаку: и кулук, и војска, и трошарина и иди ми, дођи ми. Рад. Д.; иди ми с очиј у ! склони се да те не видим; не и де ми то из главе непрестано о томе мислим; не иде му у рачун није му од користи, немам од тога никакве користи; не ид е ми у глав у не могу да схватим; та, иди (идите) а) није тако; б) није могуће да је тако; што не нде, не иде то се не слаже с уобичајеним редом, понашањем, што се не сме, не сме се.

Фразе

~ чијим стопама, чијим трагом следити кога; ~ далеко (предалеко) бити претеран у својим поступцима; ~ докраја не попуштати, терати мак на конац ~ (коме) на лепак дати се завести лепим речима (од кога); ~ (коме) на ноге понижавати се пред неким ~ (коме) на руку помагати, подупирати кога у његову настојању; ~ (коме) уз нос пркосити (коме); ~ на живце постајати досадан, несносан; ~ линијом најмањег отпора избегавати у своме раду и поступцима тешкоће; ~ набоље опорављати се, поправљати се; ~ нагоре погоршавати се (обично о болести); ~ на кога, против кога нападати на кога; ~ напоље а) излазити ван; б) вршити нужду (физиолошку потребу); ~ на срећ у ослањати се на срећу, предузимати што наслепо; ~ на стра нУ в. ићи напоље (б); ~ на танак лед прихватати се несигурна, опасна песла; ~ натрашке назадовати; ~ на тр ло мрестити се, бацати икру (о рибама); ~ низбрдо а) спуштати се стрмим тереном; б) назадовати, пропадати; ~ од руке до руке прелазити од једнога до другога; ~ од себе нар. в. ићи напоље (б); ~ по моди,
Изворни текст (OCR)
ѝћи и и́ћи, ѝде̄м и и̏де̄м (импф. и̏ђа̄2; р. прид. и̏шао, ѝшао, ѝшла, ѝшло) несврш. 1. а. кретати се, помицати се с једног места на друго правећи кораке, ходати. — Није се касало, већ смо данима ишли ходом. Јак. О штапу је ишао ... отрцан као просјак. Бег. б. кретати се у одређеном правцу неким возилом, саобраћајним средством, путовати: