ѝћи
ићи QA: medium
Лема
ићи
Варијанте
и́ћи
Извор
том 2, стр. 538, редослед 15
- 1.а.
и и̏де̄м (импф. и̏ђа̄2 р. прид. и̏шао, ѝшао, ѝшла, ѝшло) несврш. а. кретати се, помицати се с једног места на друго правећи кораке, ходати.
— Није се касало, већ смо данима ишли ходом.
О штапу је ишао ... отрцан као просјак.
- 1.б.
кретати се у одређеном правцу неким возилом, саобраћајним средством, путовати:
влаком, возом, ~ паробродом, ~ авионом.
- 2.
а. одмицати се, удаљавати се, одлазити.
Иди сада с милим богом и жури се да утечеш из ове шуме! Брл. Што ме не пустите да идем. У свет да идем. Станк. б. упућивати се куда, с каквом намером, циљем. — Сад се тек сетих да је требало ићи у школу. Лаз. Л. Ишао си у шумску штету када те празан желудац натјерао. Гор.
- 3.
а. налазити се у стању кретања деловањем какве силе (о превозним средствима).
Цестом ... иду сељачка кола. Шен. Возови су ишли у великом одстојању један од другоrа. Јак. б. радити (о механизму), функционисати: иде сат, иде мотор. в. тећи. — На дну увале ... иде један танак поточић. Дуч. По испупченим црним жилама ишла је крв лагано. Моск. Р̏. ширити се, распростирати се. — Иђаше лозинка шаптом од уста до уста. Том. Начела уставне слободе и републике иду као колера. Нен. Љ. д. лити, левати (о киши), падати. — Напољу киша иде као никад. Вукић.
- 4.
а. долазити, наступати, примицати се, приближавати се.
Свему иде крај. Јакш. Ђ. Снијег се топи, иде прољеће. ВУС 1960. б. пролазити, мењати се. — Вријеме иде, иде и свијет. Шен.
- 5.
протезати се, пружати се.
Између реченијех двију кућица иде мала уличица. Војн. Одмах иза моста иде жељезничка пруrа. Чол.
- 6.
(с ким) дружити се.
Какав изгледа ефенди-Мита, како је обучен ... с ким иде, било му је гласнику забрањено да се распитује. Станк.
- 7.
(коме, кога) бити намењен коме, тицати се кога.
Нисмо могли право разабрати, иде ли овај аплауз маџарске композиторе или мађарски народ. Андр. Н. Зна поп Вране да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам домовине. Ћип.
- 8.
а. (на што) односити се на што, одговарати чему.
На тежак злочин иде тежак закоп. Сиј. б. (на што, за чим) настојати око чега, желети. — Ти си ми душманин; ти идеш на то да ме сатреш. Вес. Људи иду одзаманде за тим да живе у добру]. Коз. И. в. (кога, кому) припадати, доликовати. — Разуман је и чисто прозире што је чије и коме што иде. Њег. Добар је бог! Дат ће он теби што те иде! Крл. Г. (у што) убрајати се, припадати. —Гај човек иде у коло људи који љубавне односе ... сматрају као просту разоноду. Цар М. Дан тај иде у ред оних дана у којима је Швејк проживио највише задовољства. Јонке.
- 9.
а. развијати се, тећи; водити се (о разговору).
Сав овај призор иде великом брзином. Војн. Разговор између Србе и Настаса ишао је с почетка збрда-здола док не изађоше на тему. Сек. б. напредовати. — Опорављање је ишло споро. Тек кад је пролеће грануло, и Тома се придиже. Вес. Посао ... је ишао да боље не може. Куш.
- 10.
(за ким, чим) поводити се, угледати се. —— Тешко томе ко за туђом памети иде. Јаг. Дучић ... иде за симболистима. Скерл.
- 11.
бивати, догађати се, дешавати се.
А они негдје попусти, негдје се одупри ... и тако то иде и дан-данас. Мул. Очајан и немоћан ... он остави све да иде како иде.
у корак с модом придржавати се моде; ~ с духом времена бити савремених погледа на живот; ~ (с ким) у корак не заостајати ни у чему; ~ својим путем гледати свој посао; ~ трбухом за крухом тражити посла, зараде; ~ р аскорак с ким разилазити се у схватању и поступцима; ~ у сласт, у тек пријати (о јелу); ~ за руком успевати; ~ за својим очима,~ за својом главом бити самосталан у својим одлукама; за својим послом радити свој посао, не гледати на оно што се другога тиче; ид е добро (коме) живи у повољним приликама, успева у животу; иде глас (и на) о коме, о чему говори се, прича се; иде карта (коме) прати га срећа у картању; иде (коме) педесета, шездесета итд. приближава се педесетој, шездесетој години; иде сан на очи (коме) поспан је; иде у корис т, у прилог, у рачун (коме) у складу је с интересом (чијим); иде све као по лоју (као подмазано) све се врши глатко, без потешкоћа; иде све до ђавола, без траrа пропада све; иде у реду а) све је добро; б) слажем се; иди без трага! в. иди ми с очију; иди ми, дођи ми а) без правога реда, неорганизовано, безглаво. — Дозволио си да се у кући живи безглаво, подмазано, некако циле-миле, иди ми, дођи ми. Вучо; б) бог те пита што, много штошта. — А све ти је о сељаку: и кулук, и војска, и трошарина и иди ми, дођи ми. Рад. Д.; иди ми с очиј у ! склони се да те не видим; не и де ми то из главе непрестано о томе мислим; не иде му у рачун није му од користи, немам од тога никакве користи; не ид е ми у глав у не могу да схватим; та, иди (идите) а) није тако; б) није могуће да је тако; што не нде, не иде то се не слаже с уобичајеним редом, понашањем, што се не сме, не сме се.
Фразе
~ чијим стопама, чијим трагом следити кога; ~ далеко (предалеко) бити претеран у својим поступцима; ~ докраја не попуштати, терати мак на конац ~ (коме) на лепак дати се завести лепим речима (од кога); ~ (коме) на ноге понижавати се пред неким ~ (коме) на руку помагати, подупирати кога у његову настојању; ~ (коме) уз нос пркосити (коме); ~ на живце постајати досадан, несносан; ~ линијом најмањег отпора избегавати у своме раду и поступцима тешкоће; ~ набоље опорављати се, поправљати се; ~ нагоре погоршавати се (обично о болести); ~ на кога, против кога нападати на кога; ~ напоље а) излазити ван; б) вршити нужду (физиолошку потребу); ~ на срећ у ослањати се на срећу, предузимати што наслепо; ~ на стра нУ в. ићи напоље (б); ~ на танак лед прихватати се несигурна, опасна песла; ~ натрашке назадовати; ~ на тр ло мрестити се, бацати икру (о рибама); ~ низбрдо а) спуштати се стрмим тереном; б) назадовати, пропадати; ~ од руке до руке прелазити од једнога до другога; ~ од себе нар. в. ићи напоље (б); ~ по моди,
Изворни текст (OCR)
ѝћи и и́ћи, ѝде̄м и и̏де̄м (импф. и̏ђа̄2; р. прид. и̏шао, ѝшао, ѝшла, ѝшло) несврш. 1. а. кретати се, помицати се с једног места на друго правећи кораке, ходати. — Није се касало, већ смо данима ишли ходом. Јак. О штапу је ишао ... отрцан као просјак. Бег. б. кретати се у одређеном правцу неким возилом, саобраћајним средством, путовати: