кава̀лӣр
кавалир
Лема
кавалир
Етимологија
Italian
Извор
том 2, стр. 615, редослед 22
- 1.
= каваљер 1. а мушкерац који се у женском друштву истиче својим финим владањем, углађеношћу, духовитошћу.
— Наташа ... смијешећи се преко лепезе разговарала се са својим кавалиром.
б. мушкарац који плеше или игра на каквој забави с дамом.
— Та блиједа рука још без кавалира.
- 2.
поштовалац, обожавалац жене, поклоник, удварач, љубавник.
— И ви сте као дјевојка одлазили у сумрак кавалирима по новац.
- 3.
племенит, великодушан, дарежљив мушкарац.
— Послије забаве плаћали су кавалири.
- 4.
носилац каквога одличја: ~ ордена Св. Марка, ~ ордена Александра Невскоrа.
Изворни текст (OCR)
кава̀лӣр, -и́ра м тал. = каваљер 1. а. мушкерац који се у женском друштву истиче својим финим владањем, углађеношћу, духовитошћу. —— Наташа ... смијешећи се преко лепезе разговарала се са својим кавалиром. Крањч. Стј. б. мушкарац који плеше или игра на каквој забави с дамом. — Та блиједа рука још без кавалира. Матош. 2. поштовалац, обожавалац жене, поклоник, удварач, љубавник. — И ви сте као дјевојка одлазили у сумрак кавалирима по новац. Куш. 3. племенит, великодушан, дарежљив мушкарац. — Послије забаве плаћали су кавалири. Бег. 4. носилац каквога одличја: ~ ордена Св. Марка, ~ ордена Александра Невскоrа.