ка̑вга
кавга
Лема
кавга
Извор
том 2, стр. 616, редослед 23
- —
(дат. -ги и -зи; ген. мн. ка̂вга̄ и ка̂вгӣ) тур. 1, свађа, препирка.
— Поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.
Она два села нису живјела у кавги, ал се нису ни вољела.
2. бој, туча.
— Душе ми, бит ће опет нове кавrе.
Ја сам сит бојева и кавге са вама, па коме се ратује нека се бије.
Изворни текст (OCR)
ка̑вга ж (дат. -ги и -зи; ген. мн. ка̂вга̄ и ка̂вгӣ) тур. 1, свађа, препирка. — Поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга. Ранк. Она два села нису живјела у кавги, ал се нису ни вољела. Наз. 2. бој, туча. — Душе ми, бит ће опет нове кавrе. Бег. Ја сам сит бојева и кавге са вама, па коме се ратује нека се бије. Вујач.