ка́дити
кадити
Лема
кадити
Извор
том 2, стр. 620, редослед 12
- 1.
палити какву ароматичну материју ради ширења њеног мириса, чинити да се што прожме ка̂дом.
— Ширио се дим боровице којом је ... кадила собе и тријем.
Марко је сваки дан вјетрио и кадио да истјера задах лоја.
- 2.а.
испуњавати мирисом.
— Мирис липе кадио је целу околину.
Од дјетелине, лаванде, кадуље дах кади сањарске шетње.
- 2.б.
мирисати.
— Носио је ... у устима црвену лулицу с дуваном који је кадио пријатно.
- 3.
цркв. при верском обреду махати кадионицом из које се шири дим и мирис запаљеног тамјана.
— Кадио је трпезу и читао молитве.
- 4.
фиг. ласкати, удварати се, улагивати се коме.
— Криво му је било што тај човјек који је кадио целом свету нађе баш њега да удара кадионицом по глави.
Додијало овако кадити свакој шуши.
Пододреднице
1. излагати се диму, удисати дим. — Сељаци се кадише око ватре, која је просипала загушљиве димове са сирових дрва. Шапч. Испијају каву кадећи се духанским димом. Ћор. 2. димити се. — Кади се петролејка. Крл
Изворни текст (OCR)
ка́дити, ка̂дӣм несврш. 1. палити какву ароматичну материју ради ширења њеног мириса, чинити да се што прожме ка̂дом. — Ширио се дим боровице којом је ... кадила собе и тријем. Бен. Марко је сваки дан вјетрио и кадио да истјера задах лоја. Андр. И. 2. а. испуњавати мирисом. — Мирис липе кадио је целу околину. Вес. Од дјетелине, лаванде, кадуље дах кади сањарске шетње. Уј. б. мирисати. — Носио је ... у устима црвену лулицу с дуваном који је кадио пријатно. Петр. Б. 3. цркв. при верском обреду махати кадионицом из које се шири дим и мирис запаљеног тамјана. — Кадио је трпезу и читао молитве. Ђорђ. 4. фиг. ласкати, удварати се, улагивати се коме. — Криво му је било што тај човјек који је кадио целом свету нађе баш њега да удара кадионицом по глави. Јов. С. Додијало овако кадити свакој шуши. Ћоп.