Одредница

кади́фа

жтом 2, стр. 620

кади́фа

кадифа

Стална адреса

Лема

кадифа

Етимологија

Turkish

Извор

том 2, стр. 620, редослед 13

  1. 1.

    врста меке свилене баршунасте канине; сам(е)т, баршун.

    — На капију излазе делије, на њима је свила и кадифа.
    Вел.
    Греде златна жица пјесникова на мекој кадифи његове душе.
    Марј. М.
  2. 2.

    = кадифица биљка с кадифастим цветом tasetes erectus. Сим. Реч.

    botany
    бот. — ботаникас — средњи род
Изворни текст (OCR)
кади́фа ж тур. 1. врста меке свилене баршунасте канине; сам(е)т, баршун. — На капију излазе делије, на њима је свила и кадифа. Вел. фиг. Греде златна жица пјесникова на мекој кадифи његове душе. Марј. М. 2. бот. = кадифица биљка с кадифастим цветом tasetes erectus. Сим. Реч.