Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ка̑д

мтом 2, стр. 618

ка̑д

кад

Лема

кад

Извор

том 2, стр. 618, редослед 7

  1. 1.а.

    (лок. ка́ду; мн. ка̏дови) ароматички дим који излази из чега што гори.

    лок. — локативмн. — множина
    — Дах налик на тамјанов кад.
    Креш.
    Берберин ... га је лијечио ... кадовима.
    Андр. И.
    Добра дела која понеко чини често сV само кад којим гледа да угуши своје прљавштине. Кнеж.
  2. 1.б.

    миришљаво испарење, мирис.

    — Цвеће пушташе из себе мирис благ, а тихи ветрићи проношаху тај мирисави кад.
    Шапч.
  3. 2.

    оно чиме се кади; трава којом се дими месо и риба при сушењу.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Јоште не знам горега рибања ... влага објужила со а окисла кад.
    Љуб.
  4. 3.

    кађење. Бак. Реч.

Изворни текст (OCR)
ка̑д м (лок. ка́ду; мн. ка̏дови) 1. а. ароматички дим који излази из чега што гори. — Дах налик на тамјанов кад. Креш. Берберин ... га је лијечио ... кадовима. Андр. И. фиг. Добра дела која понеко чини често сV само кад којим гледа да угуши своје прљавштине. Кнеж. Б. б. миришљаво испарење, мирис. — Цвеће пушташе из себе мирис благ, а тихи ветрићи проношаху тај мирисави кад. Шапч. 2. покр. оно чиме се кади; трава којом се дими месо и риба при сушењу. — Јоште не знам горега рибања ... влага објужила со а окисла кад. Љуб. 3. кађење. Бак. Реч.