ка̏д
кад
Лема
кад
Извор
том 2, стр. 618, редослед 8
- 1.i.
и везн. прил. а пита се за време: у које време.
— А кад сте ви из Пожеге?
Како је и кад дошло до расељења оних становника ... нема податхка.
- 1.б.
(поновљено: кад ... кад) изриче да се што догађа наизменце.
— Марија јој крадом односи кад млијека, кад меда у саћу.
Срце му куца кад јаче, кад слабије.
- 1.в.
(често у вези с другим прилогом за време) изриче да се што догађа повремено, с времена на време.
— У даљини се чује кад који пуцањ.
А госпа Пава једва кад завири у собу.
Не заборави му рећи ... да сам ријетко кад сусрео таква официра.
- 2.
(често поновљено с везником И: каД .. И кад) истиче да је прошло доста времена: откад.
— Ето, кад си доведена, па немаu трбуха.
Кад ми је и кад мајка умрла, па сам с њом био и разговарао се као на јави.
- 3.
изриче неко неодређено време у прошлости или будућности: икад.
— Да ли си кад у своје најтеже дане мислила ... да волиI сваки уздах свој?
Може ли ипак да преболи, да ли ће кад устати?
- 4.
гамењује именицу »време«.
— Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти.
Нема кад да разговара о пословима.
Није било кад мислити о томе. Крањч. <т. П. везн. стоји на почетку зависних реченица и изриче
- 1.а.
време.
— Ја сам ноћас пошо̂ ... кад су први пијетли запјевали.
- 1.б.
увјет, услов, погодбу.
— Кад се већем мора, нек се копа брже.
Кад би само његови дјед и бака била живи, колико би се радовали!
- 1.в.
узрок.
— Нек ме Мера мртвога целива, кад ме није жива пољубила.
Кад овако злу жену има, боље бисмо му учинили да га убијемо. Н. прип.
- 1.г.
допуштање.
— Учиниће што му се свиди, па кад би читав свијет од тога пропао.
- 1.д.
жељу.
— Кад би само и дању овакав био као што ноћу бива!
- 2.
истиче неочекиваност или изненадност (често у вези са речима: али, ето, оно, тамо).
— Није стигла скинути ... блузу, кад се врата отворе.
Не потраје много, кад ето ти кмета.
Ви сте ми донијели наду ... да ћу се с Њом упознати
— а кад тамо, ништа од тога. ЊОгО.
год у свако време кад, сваки пут кад, било у које време; ~ му драго било у које време, макар кад; ~ како, како ~ једанпут овако, други пут онако; ~ који ретко који;
Фразе
бог те пита ~, ко зна ~ давно; једва ~, мало ~, слабо ~ ретко; ~ брже зар тако брзо; још ~ неко неодређено време у прошлости или будућности; ~ било, било ~ кад се пружи прилика, већ једном;
Пододреднице
бе одавно, давно. — Тако смо вам ми једаред ... још кад себе, пре рата, у сталноме кадру, имали у чети једнога пана лајтнанта. Вин.; ма ~ већ једном; у било које време; Ка д-та д пре или после
Изворни текст (OCR)
ка̏д, ка̀да прил. и везн. I. прил. 1. а. пита се за време: у које време. — А кад сте ви из Пожеге? Глиш. Како је и кад дошло до расељења оних становника ... нема податхка. Вујач. б. (поновљено: кад ... кад) изриче да се што догађа наизменце. — Марија јој крадом односи кад млијека, кад меда у саћу. Донч. Срце му куца кад јаче, кад слабије. Чипл. в. (често у вези с другим прилогом за време) изриче да се што догађа повремено, с времена на време. — У даљини се чује кад који пуцањ. Донч. А госпа Пава једва кад завири у собу. Ћип. Не заборави му рећи ... да сам ријетко кад сусрео таква официра. Јонке. 2. (често поновљено с везником И: каД .. И кад) истиче да је прошло доста времена: откад. — Ето, кад си доведена, па немаu трбуха. Вес. Кад ми је и кад мајка умрла, па сам с њом био и разговарао се као на јави. Ком. 3. изриче неко неодређено време у прошлости или будућности: икад.— Да ли си кад у своје најтеже дане мислила ... да волиI сваки уздах свој? Мар. Може ли ипак да преболи, да ли ће кад устати? Каш. 4. гамењује именицу »време«. — Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти. Вес. Нема кад да разговара о пословима. Мул. Није било кад мислити о томе. Крањч. <т. П. везн. стоји на почетку зависних реченица и изриче 1. а. време.— Ја сам ноћас пошо̂ ... кад су први пијетли запјевали. Бог. б. увјет, услов, погодбу. — Кад се већем мора, нек се копа брже. Змај. Кад би само његови дјед и бака била живи, колико би се радовали! Сим. в. узрок. — Нек ме Мера мртвога целива, кад ме није жива пољубила. НП Вук. Кад овако злу жену има, боље бисмо му учинили да га убијемо. Н. прип. Вук. г. допуштање. — Учиниће што му се свиди, па кад би читав свијет од тога пропао. Лал. д. жељу. — Кад би само и дању овакав био као што ноћу бива! Вук. 2. истиче неочекиваност или изненадност (често у вези са речима: али, ето, оно, тамо).—Није стигла скинути ... блузу, кад се врата отворе. Крањч. Стј. Не потраје много, кад ето ти кмета. Вес. Ви сте ми донијели наду ... да ћу се с Њом упознати — а кад тамо, ништа од тога. ЊОгО.