ка́жа
кажа
Лема
кажа
Извор
том 2, стр. 621, редослед 16
- 1.
народна прича, скаска.
— Кад му дође, умор да одмара, нижућ каже, пуне шумског чара: о патуљку, брадатом створVљку.
- 2.
оно што се каже, препричава, вест.
— Када срдоболну ту Хефесто зачује кажу да га је жена Афродита изневјерила], уђе у ковачницу.
И народ је причао ... од уста до уста иде кажа, и допире до најдаљих села Срема.
Изворни текст (OCR)
ка́жа ж 1. народна прича, скаска. — Кад му дође, умор да одмара, нижућ каже, пуне шумског чара: о патуљку, брадатом створVљку. Кош. 2. оно што се каже, препричава, вест. — Када срдоболну ту Хефесто зачује кажу да га је жена Афродита изневјерила], уђе у ковачницу. М-И. И народ је причао ... од уста до уста иде кажа, и допире до најдаљих села Срема. Поп. Ј.