ка́зати
казати
Лема
казати
Извор
том 2, стр. 623, редослед 2
- 1.а.
(трп. прид. ка̑за̄н, -а) сврш. и несврш. усмено приотштити, саотатити, рећи, (из)говорити, приповедити, приповедати.
— И мени је тако тешко да вам не умем казати.
Све ме некако сврби да кажем.
- 1.б.
(кога, каква) рећи за кога што.
— Цариграде, лијепа ли те кажу.
Мајка ме је казала и горега но што сам био.
- 1.в.
(V
- 3.
мн. без субјекта) прича се, говори се, опште зе мишљење.
— Кажу да се сјен може узидати.
Он је, кажу, некакав пјесник који крчи нове путеве.
- 2.
именовати, споменути.
— Кажи јунака ког не чека рака.
- 3.
објаснити, објашњавати.
— Свето небо и ви искре мале кажите ми што сте задрхтале.
Први закон фотометрије каже нам дакле: расвјета је пропорционална с јакошћу извора свјетлости.Физ.
- 4.
прорицати.
— Он је сам желио да ... види шта му плећка каже.
Књиге кажу муке свакојаке.
- 5.
(кога) издати, тужити, јавити, пријавити, проказати.
— Срам те било, мрзиш браћу! Чекај, док те кажем оцу.
А да те оцу кажем?
- 6.
заповедити, заповедати, наредити, наложити, прописати.
— Ради што ти се каже!
- 7.
мислити, помислити.
— Шта ће казати свет кад види да се кажњава ... један угледан првак.
- 8.
изразити што (мисао, суд и сл.) у писаном саставу (у књижевном делу, расправи и сл.), (на)писати, тврдити.
— Да не спомињем толикиХ ... пјесника што с пјевали ... као наш Прерадовић, рекавши у пјесми оно што не могаху казати у чланку.
- 9.
(на кога) (о)бедити, (о)кривити кога.
— Није истина што на дете кажеш.
- 10.
изразити, изражавати што вањским, спољним изгледом (без помоћи речи).
— Стрн добро стоји и трсови лијепо кажу.
Светле очи кажу младост рано зрелу.
- 11.
(у)чинити помоћу речи, каквога знака, покрета, чина и сл. да се што види, показ(ив)ати коме што.
— Ну, хајд пођи са мном да ти кажем стадо.
Та што? то ћу и чином казати!
- 12.
(кога, коме) упознати (кога с ким), представити кога коме.
— Тко је онај младић и гдје станује? ... Горим од жеље да и вас њему кажем.
кога прстом извргавати кога порузи; по души (по истини, по прав ди) казати онако како је; ~ у четири ока рећи што удвоје, без сведока; ~ у очи (у брк, у образ, у лице) отворено, искрено рећи; кажи ми да ти кажем рекне се кад ко пита кога за оно што онај не зна; како ~, како да кажем узречица у говору којом се избегава да се изрази потпуно или тачно своја мисао; не могу ~, немогуће је ~, не може се ~ рекне се када се у говору спомиње нешто што премашује наше схватање; нека ми се допусти ~, ако смем ~ рекне се као оправдање да ће се у говору употребити оштра, груба реч; рекла-казала брбљање, преклапање; само се по себи каже само се по себи разуме; шта кажеш (кажете)? израз чуђења кад је реч о нечему у шта је тешко веровати; штоно ка жу, што се (оно) каже, што да се каже, како се каже као што је обичај рећи, као што многи говоре; то не каже на добро то не слути на добро.
Фразе
боље ~ рекне се кад се хоће што тачније да изрази или кад се хоће поправити оно што је речено; казано-учињ ено одмах је извршио што је рекао; ~ изреком казати од речи до речи како је ко рекао; каза ти, касти, каже, кажем, да кажем као поштапалица, узречица у говору многих људи;
Пододреднице
1. приказ(ив)ати се ким; представити се, представљати се. — Куда ми се дједе памет ... да се кажем царем русинскијем. Њег. Али чим им се она каза ко је ... понашање свију њих измени се из темеља. Маш. Рукујемо се, ја јој се кажем, она ми понуди столицу. Бан. 2. постати видљив, показати се. — Већ се избочине из земље кажу клисураста стијења. Бег. Разбила се тама и зора се каже. Вел. Драма ... не сме да се објашњава, она мора да се каже. Богдан
Изворни текст (OCR)
ка́зати, ка̑же̄м (трп. прид. ка̑за̄н, -а) сврш. и несврш. 1. а. усмено приотштити, саотатити, рећи, (из)говорити, приповедити, приповедати. — И мени је тако тешко да вам не умем казати. Лаз. Л. Све ме некако сврби да кажем. Креш. б. (кога, каква) рећи за кога што. — Цариграде, лијепа ли те кажу. НПХ. Мајка ме је казала и горега но што сам био. Сек. в. (V 3. л. мн. без субјекта) прича се, говори се, опште зе мишљење. — Кажу да се сјен може узидати. НП Вук. Он је, кажу, некакав пјесник који крчи нове путеве. Бар. 2. именовати, споменути. — Кажи јунака ког не чека рака. Змај. 3. објаснити, објашњавати. — Свето небо и ви искре мале кажите ми што сте задрхтале. Крањч. Стј. Први закон фотометрије каже нам дакле: расвјета је пропорционална с јакошћу извора свјетлости.Физ. 1. 4. прорицати. — Он је сам желио да ... види шта му плећка каже. Ћор. Књиге кажу муке свакојаке. Март. 5. (кога) издати, тужити, јавити, пријавити, проказати. — Срам те било, мрзиш браћу! Чекај, док те кажем оцу. Дом. А да те оцу кажем? Пец. 6. заповедити, заповедати, наредити, наложити, прописати. — Ради што ти се каже! Лаз. Л. 7. мислити, помислити. — Шта ће казати свет кад види да се кажњава ... један угледан првак. Андр. И. 8. изразити што (мисао, суд и сл.) у писаном саставу (у књижевном делу, расправи и сл.), (на)писати, тврдити. — Да не спомињем толикиХ ... пјесника што с пјевали ... као наш Прерадовић, рекавши у пјесми оно што не могаху казати у чланку. Матош. 9. (на кога) (о)бедити, (о)кривити кога. — Није истина што на дете кажеш. НП Вук. 10. изразити, изражавати што вањским, спољним изгледом (без помоћи речи). — Стрн добро стоји и трсови лијепо кажу. Шен. Светле очи кажу младост рано зрелу. Стан. 11. (у)чинити помоћу речи, каквога знака, покрета, чина и сл. да се што види, показ(ив)ати коме што. — Ну, хајд пођи са мном да ти кажем стадо. Митр. Та што? то ћу и чином казати! Крањч. Стј. 12. (кога, коме) упознати (кога с ким), представити кога коме. — Тко је онај младић и гдје станује? ... Горим од жеље да и вас њему кажем. Креш.