кази́вати
казивати
Лема
казивати
Извор
том 2, стр. 624, редослед 3
- 1.
несврш према казати.
- 2.
говорити напамет, декламовати.
— Док је песму казивала, лице јој добијало неки узвишени израз.
Фразе
~ од речи до речи понављати дословце како је ко говорио; ~ у перо изговарати речи да их други редом записује, диктират.
Пододреднице
1. чинити се, показивати се. — А и њена с тада сенка са очима суза пуним У сутону казиваше лепа, сјајна. Јакш. Ђ. Он, премда војник, нит је био спретан нит —умјетан; али се казивао медене ријечи и миле крви. Буд. 2. приказивати се, представљати се. — Један перверзан индивидуум који се казује хоџа из Бихаћа, а уистину чини се да путује свијетом. Андр. И. Спасоје се овдје казивао ђаком — иако је то давно престао да буде. Сиј
Изворни текст (OCR)
кази́вати, ка̀зује̄м несврш. 1. несврш. према казати. 2. говорити напамет, декламовати. — Док је песму казивала, лице јој добијало неки узвишени израз. Грол.