Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

каѝша̄р

мтом 2, стр. 625

каѝша̄р

каишар

Лема

каишар

Извор

том 2, стр. 625, редослед 14

  1. 1.

    (вок. ка̏иша̄ру и -а̄ре) онај који прави каише. Р-К Реч.

    вок. — вокатив
  2. 2.

    фиг. онај који се при пословању служи преваром, подвалом; лихвар, зеленаш, каматник.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Позоришни гледаоци препознавали су у Вулу паланачког и сеоског ћифту, зеленаша и каишара. Глиг. Драга браћо, не идите каишарима, гуликожама.
    Гор.
Изворни текст (OCR)
каѝша̄р, -а́ра м (вок. ка̏иша̄ру и -а̄ре) 1. онај који прави каише. Р-К Реч. 2. фиг. онај који се при пословању служи преваром, подвалом; лихвар, зеленаш, каматник. — Позоришни гледаоци препознавали су у Вулу паланачког и сеоског ћифту, зеленаша и каишара. Глиг. Драга браћо, не идите каишарима, гуликожама. Гор.