ка̀кав
какав
Лема
какав
Извор
том 2, стр. 627, редослед 9
- 1.
изриче питање о особини, својству кога или чега.
— Каква ти се чини дјевојка]?
Не знам каква је корист од тога што те шаљемо у ШколУ.
- 2.
у упитним и узвичним реченицама изриче осећања (дивљење, чуђење, негодовање, порицање и сл.).
— Какав је то ред да се куха јуха без меса!
Каква љепотица! говорио је сватко тко ју је познавао.
Ицу или оку, колико ћете вина? Та каква те ока! ... Без пуна бокала ни за што не седам.
- 3.а.
у корелацији са заменицама овакав, такав, онакав или с прилозима овако, тако, онако с придевом показује однос.
— Какав гост, онака му част. Н. посл.
Зашто си ти такав какав си?
Никад није човјек видио тако вјештих положаја у какве су се смјештали његови пријатељи.
- 3.б.
указује на познате особине, онакав какав, такав какав.
— Забава је, какве већ јесу забаве по босанској провинцији.
Колико је пута у потаји дрхтао ... да Софка, каква је, сигурно неће пристати.
- 4.а.
у служби неодређених заменица: неки, некакав.
— По ноћи би какви људи рекли мјеште цуре да водимо бабе.
Данас-сутра па ие јој се јавити каква прилика.
- 4.б.
(у ћменичкој служби) човек.
— Кад какав без ноге уђе у трамвај, дуго чекам док му каква стара жена устане.
- 5.
(у атрибутској служби) повољан, добар.
— Беше ли на вашару марви какве цене?
Је ли то какав народ?
— Добар док га не наљутиш.
- 6.
(у прилошкој служби) отприлике.
— Има томе каквих дванаест година ...
Треба да одијелиш од мене Божицу за каквих четрдесет дана. Поп.
Фразе
~ сам, такав сам таква ми је природа, не могу бити другачији; ~ си шатр. како си; не знам ~ особит; ниј е богзна ~ не вреди много. ка̀кавгод, ка̀квагод, ка̀квогод неодр. зам. неки, некакав, један од. — Ови варош може се присподобити каквомугод славонском селу. Маж. М. какав го̏д, каква го̏д, какво го̏д и какав му дра̑го каква му дрго, какво му дра̑го неодр. зам. 1. било какав, било које врсте, свеједно какав, овакав или онакав. — Како ће утјешити тужпу мајку која сад с ратишта чека каква год гласа. Мул. У земним слојевима се] ... нађу кости или какви год други трагови ... Жуј. 2. лош, слаб. — Сада су почели по сокацима да избацују јабуке, и то не какве год, него лепе, крупне сенабије и зеленике. Андр. И. ка̀кав-та̀кав, ка̀ква-та̀ква, ка̀кво-та̀кво неодр. зам. 1. бар некакав, слаб. — Надница им уз нешто земље и стоке осигурава какав-такав опстанак. Чол. Има Личанин какву-такву њивицу. Пав. 2. било какав, икакав, овакав или онакав, некака6. — Ствари не могу бити без обличја каквог-таквоr. О6.
Изворни текст (OCR)
ка̀кав, -ква, -кво зам. 1. изриче питање о особини, својству кога или чега. — Каква ти се чини дјевојка]? Ћоп. Не знам каква је корист од тога што те шаљемо у ШколУ. Креш. 2. у упитним и узвичним реченицама изриче осећања (дивљење, чуђење, негодовање, порицање и сл.). — Какав је то ред да се куха јуха без меса! Јонке. Каква љепотица! говорио је сватко тко ју је познавао. Крањч. Стј. Ицу или оку, колико ћете вина? Та каква те ока! ... Без пуна бокала ни за што не седам. Змај. 3. а. у корелацији са заменицама овакав, такав, онакав или с прилозима овако, тако, онако с придевом показује однос. — Какав гост, онака му част. Н. посл. Вук. Зашто си ти такав какав си? Вас. Никад није човјек видио тако вјештих положаја у какве су се смјештали његови пријатељи. Креш. б. указује на познате особине, онакав какав, такав какав. — Забава је, какве већ јесу забаве по босанској провинцији. Сим. Колико је пута у потаји дрхтао ... да Софка, каква је, сигурно неће пристати. Станк. 4. а. у служби неодређених заменица: неки, некакав. — По ноћи би какви људи рекли мјеште цуре да водимо бабе. Огр. Данас-сутра па ие јој се јавити каква прилика. Срем. б. (у ћменичкој служби) човек. — Кад какав без ноге уђе у трамвај, дуго чекам док му каква стара жена устане. Црњ. 5. (у атрибутској служби) повољан, добар. — Беше ли на вашару марви какве цене? Јакш. Ђ. Је ли то какав народ? — Добар док га не наљутиш. Вуј. 6. (у прилошкој служби) отприлике. — Има томе каквих дванаест година ... Богд. Треба да одијелиш од мене Божицу за каквих четрдесет дана. Поп.