Одредница

ка̏ко

прилтом 2, стр. 628

ка̏ко

како QA: medium

Лема

како

Варијанте

ка̀ко

Извор

том 2, стр. 628, редослед 4

  1. 1.i.

    и везн. прил

    везн. — везник
  2. 1.а.

    за начин.

    — Како је отац ваш?
    Дан.
    Како бисмо земљу потурчили?
    НП Вук
    Како ти је име?
    Вук
  3. 1.б.

    за поређење (у корелацији: тако, онако).

    — Како кому напијеш, онако ће ти и отпити. Н. посл.
    Вук
  4. 2.

    и̂стиче дивљење и усхићење: колико

    — Како је лепа ова ноћ!
    Рак.
    Како нам је диван снијежак нападао!
    Крањч. Стј
  5. 3.а.

    изриче чуђење или негодовање.

    — Како! ви сте били на Корзици?
    Грол
    Како се нећу љутити?
    Ћор.
  6. 3.б.

    жељу.

    — Како би хтио застрти та окна на својој души! Цес
  7. 3.в.

    поређење: као.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Скаче старац како хитро момче.
    Њег.
    Сутра бићеш како лист од купуса кад га гусјенице изгризу.
    Војн.
  8. 3.г.

    неодређеност вршења радње: на некакав начин, некако.

    — Него дајте да како Ахејце спремимо за
    Бој.
    М-И. Њему би било најмилије да га та женидба како мИмоиђе.
    Сиј.
  9. 3.д.

    могућност, вероватност: можда.

    — Онда је погледаше испитујући као да је није, како, синоћним ... пољупцем увредио. Јакш. Ђ.
  10. 3.ђ.

    појачава порицање: никако.

    — Па није он био рђав према сИротињи!
    — Та како рђав ... мени је двапут, без менице, дао по сто динара! Кашм. П. (како) везн. изриче
  11. 1.

    начин: као што.

    — Говорите ... поштено, како срце срцу збори.
    Богд.
    Оде како је и дошао.
    Ад.
  12. 2.а.

    изјаву, саопштење, запажање: да.

    — И сама опази како им финанцијско стање није ни најмање ружичасто.
    Сим.
    Мара изађе да свима јави како је умрла баба.
    Рист.
  13. 2.б.

    констатацију.

    — И данас се опомињем и човјека и коња му: како је пошао био низ чаршију.
    Вук
    Затекла их како плачу.
    Сим.
  14. 3.

    намеру (обично с кондиционалом): да (би), не би (ли).

    с — средњи род
    — lаписао је родитељима... да ће урадити све могуће како би удовољио њиховим жељама.
    Крањч. Стј
    Како би поправили свој положај, Немци су започели противнапад.
    Пол. 1944,
  15. 4.а.

    време непосредно пред радњом главне реченице: чим, након што.

    — Како ме угледао, он ми приђе.
    Вес.
    Неколико часака након тога како је пројахао владар, буде ... дивизија позвана натраг.
    Крањч. Стј
  16. 4.б.

    истовремено с радњом главне реченице: док, кад.

    с — средњи род
    — Брада јој кози подрхтава како миче њоме.
    Ћип.
  17. 4.в.

    почетка радње који је одређен главном реченицом.

    — Кнезу ... указивало се све тамно и мрачно особито ... како му је болесни отац био присиљен бјежати.
    Крањч. Стј
    Има више од пола године како ништа нс пије.
    Срем.
  18. 5.

    узрок: зато што, јер.

    — Како је мошњар обрве скупио био, разумјела је намах да у њем нешто куха.
    Шен.
    Како су ме познавала сва њушкала полицијска био сам угрожен.
    Поп. Ј.
  19. 6.

    последицу.

    — Уредник Антологије тако је радио како би читалац имао што више јамства да је избор добро учињен.
    Поп. Б.
  20. 7.

    узгредно објашњење података или мисли о којима се говори.

    — Ви сте, како се оно каже, господар ситуације.
    Јонке
    Како сигурно знаш, удовац сам.
    Сим.
    било да било, било ~ било макар како било, макар како испало, свеједно како; ~ (да) не, него ~ дакако, наравно, свакако, дабоме; и те ~, (и) још ~ веома, врло. — Он и те како љуби књигу. Нех.; ~ где према месту; ~ год било како, свеједно како; ~ је? (~ си) разr. уобичајена друштвена формула којом се пита за здравље или уотште за животне услове; је, тако је, ~ је да је треба бити задовољан, иако није како би се хтело; ~ је могуће по могућности; ~ кад(а) према приликама; ~ који не сви једнако; ~ који дан (која година) без прекида, стално, непрестано. — Слабост како који дан узимаше све више маха. Вес.; ~ коме једноме овако, другоме онако, нејеонако; ма ~ колико год, свеједно колико. — Ма како уздигло се срце. Цес. Д.; како ... тако и и ... и. — Све види, како у кући, тако и у радионици. Бар.; ~ тако некако; ~ треба (врло) добро.

Фразе

богзна ~ јако, врло. — Скочи с кола па тромо и као да је богзна како уморан, приђе столу. Лаз. Л.; ~ било,
Изворни текст (OCR)
ка̏ко и ка̀ко прил. и везн. I. прил 1. a. за начин. — Како је отац ваш? Дан Како бисмо земљу потурчили? НП Вук. Како ти је име? Вук. б. за поређење (у корелацији: тако, онако). — Како кому напијеш, онако ће ти и отпити. Н. посл. Вук. 2. и̂стиче дивљење и усхићење: колико — Како је лепа ова ноћ! Рак. Како нам је диван снијежак нападао! Крањч. Стј. 3. изриче а. чуђење или негодовање. — Како! ви сте били на Корзици? Грол. Како се нећу љутити? Ћор. б. жељу. — Како би хтио застрти та окна на својој души! Цес Д. в. покр. поређење: као. — Скаче старац како хитро момче. Њег. Сутра бићеш како лист од купуса кад га гусјенице изгризу. Војн. г. неодређеност вршења радње: на некакав начин, некако. — Него дајте да како Ахејце спремимо за бој. М-И. Њему би било најмилије да га та женидба како мИмоиђе. Сиј. д. могућност, вероватност: можда. — Онда је погледаше испитујући као да је није, како, синоћним ... пољупцем увредио. Јакш. Ђ. ђ. појачава порицање: никако. — Па није он био рђав према сИротињи! — Та како рђав ... мени је двапут, без менице, дао по сто динара! Кашм. П. (како) везн. изриче 1. начин: као што. — Говорите ... поштено, како срце срцу збори. Богд. Оде како је и дошао. Ад. 2. а. изјаву, саопштење, запажање: да. — И сама опази како им финанцијско стање није ни најмање ружичасто. Сим. Мара изађе да свима јави како је умрла баба. Рист. б. констатацију. — И данас се  опомињем и човјека и коња му: како је пошао био низ чаршију. Вук. Затекла их како плачу. Сим. 3. намеру (обично с кондиционалом): да (би), не би (ли). — lаписао је родитељима... да ће урадити све могуће како би удовољио њиховим жељама. Крањч. Стј. Како би поправили свој положај, Немци су започели противнапад. Пол. 1944. 4. време а. непосредно пред радњом главне реченице: чим, након што. — Како ме угледао, он ми приђе. Вес. Неколико часака након тога како је пројахао владар, буде ... дивизија позвана натраг. Крањч. Стј. б. истовремено с радњом главне реченице: док, кад. — Брада јој кози  подрхтава како миче њоме. Ћип. в. почетка радње који је одређен главном реченицом. — Кнезу ... указивало се све тамно и мрачно особито ... како му је болесни отац био присиљен бјежати. Крањч. Стј. Има више од пола године како ништа нс пије. Срем. 5. узрок: зато што, јер. — Како је мошњар обрве скупио био, разумјела је намах да у њем нешто куха. Шен. Како су ме познавала сва њушкала полицијска  био сам угрожен. Поп. Ј. 6. последицу. — Уредник Антологије тако је радио како би читалац имао што више јамства да је избор добро учињен. Поп. Б. 7. узгредно објашњење података или мисли о којима се говори. — Ви сте, како се оно каже, господар ситуације. Јонке. Како сигурно знаш, удовац сам. Сим.