Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кала́јлија

жтом 2, стр. 629

кала́јлија

калајлија

Лема

калајлија

Варијанте

кала̀јлија

Етимологија

Turkish

Извор

том 2, стр. 629, редослед 30

  1. 1.

    калајни тањир, здела.

    — Насекоше пуне две велике калајлије од оне печенице.
    Шапч.
  2. 2.

    си-; тан накит од калаја у облику звончића који се уплеће у косу.

    — Дугу косу оплела у перчин, у који није уплела »урочице« и »калајлије«.
    Вес.
Изворни текст (OCR)
кала́јлија и кала̀јлија ж тур. 1. калајни тањир, здела. — Насекоше пуне две велике калајлије од оне печенице. Шапч. 2. си-; тан накит од калаја у облику звончића који се уплеће у косу. — Дугу косу оплела у перчин, у који није уплела »урочице« и »калајлије«. Вес.