ка̀лупити

калупити

Лема

калупити

Извор

том 2, стр. 635, редослед 10

1.
помоћу калупа израђивати нешто.
— Мијесио блато, калупио циглу.
Кос.
2.
навлачити што на калуп.
— Носио је фесове да их калупи, бакраче да калаише.
Куш.
3.
збијати у чврст облик.
— Поврће се суши и калупи, како би се ослободило воде.
Батут
4.
фиг. давати увек чему исти, стереотипан облик.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Он није говор својих личности калупио у реченицу која се прилагођава свакој ситуацији.
ЛМС 1949

Изворни текст (OCR)

ка̀лупити, -ӣм несврш. 1. помоћу калупа израђивати нешто. — Мијесио блато, калупио циглу. Кос. 2. навлачити што на калуп. — Носио је фесове да их калупи, бакраче да калаише. Куш. 3. збијати у чврст облик. — Поврће се суши и калупи, како би се ослободило воде. Батут. 4. фиг. давати увек чему исти, стереотипан облик. — Он није говор својих личности калупио у реченицу која се прилагођава свакој ситуацији. ЛМС 1949