ка̏ме̄н
камен
Лема
камен
Извор
том 2, стр. 638, редослед 10
- 1.
(лок. камѐну и ка̏мену мн. ка̏мени и ка̏менови) одломљени део стене у облику компактне масе или појединих делова, комада (употребљава се највише као грађевински материјал).
— Сељаци ситне камен туцанац.
Чатрњу саградише од ... тесаног камена.
- 2.а.
воденички камен, жрвањ.
— Укарари камен да ситно меље.
- 2.б.
плоча над гробом, надгробни споменик.
— Моје најмилије успомене леже под каменом.
- 3.
(у придевској служби у неким полусложеницама, песн.) камени, каменит.
— Прхну орле низ камен-Подгорје.
Лупају ... големи батови о камен-врата.
- 4.
каменито тло, кршевита земља.
— Али ти је мало по свијета ... но си отров адске своје душе и на овај камен избљувала.
- 5.
фиг. тешко, мучно осећање, брига, непријатна обавеза.
— Они други ми сметајӯ, увек говоре што не треба ... А мени је камен на души.
- 6.
в. каменац (б).
medicine— Издржао је операцију камена на мјехуру.
Фразе
асфалтни ~ битуменски вапненац, кречњак; бацити се каменом на кога кудити, ружити, оговарати, клеветати кога; 41 Речник српскокрватскога књижевног језика, I1 ћутати, шутјети као ~ не говорити ниједне речи; драги ~ редак минерал који се одликује великом тврдоћом и нарочитим сјајем, а употребљава се највише као украс; јести ~ много патити, мучно живети. — Камен мораш да једеш ако ћеш човек да будеш. Сек.; камена ти могу ћутати, камена се помирио никако не могу ћутати, нема ни говора о помирењу;
Изворни текст (OCR)
ка̏ме̄н, -ена м (лок. камѐну и ка̏мену; мн. ка̏мени и ка̏менови) 1. одломљени део стене у облику компактне масе или појединих делова, комада (употребљава се највише као грађевински материјал). — Сељаци ситне камен туцанац. Гор. Чатрњу саградише од ... тесаног камена. Вујач. 2. а. воденички камен, жрвањ. — Укарари камен да ситно меље. Глиш. б. плоча над гробом, надгробни споменик. — Моје најмилије успомене леже под каменом. Маж. Ф. 3. (у придевској служби у неким полусложеницама, песн.) камени, каменит. — Прхну орле низ камен-Подгорје. НПХ. Лупају ... големи батови о камен-врата. Наз. 4. каменито тло, кршевита земља. — Али ти је мало по свијета ... но си отров адске своје душе и на овај камен избљувала. Њег. 5. фиг. тешко, мучно осећање, брига, непријатна обавеза. — Они други ми сметајӯ, увек говоре што не треба ... А мени је камен на души. Сек. 6. мед. в. каменац (б). — Издржао је операцију камена на мјехуру. Матош.